Већина Бугара је пријатељски расположена према Европској унији, показали су резултати социолошких истраживања. То, у ствари, показује како Бугари гледају на њу – у очима бугарских грађана ЕУ је као богата тетка из Брисела која доброј деци дели поклоне, најчешће у облику субвенција. А та богата тетка је посебно важна за сиромашне Бугаре, јер они рачунају на новац који ће добити од ње, пошто их свакодневно убеђују да бугарска држава нема новца.
Да су Бугари у својој свести створили лажну слику о Европској унији потврђују и чињенице, а и сама Европска унија која свим снагама покушава да убеди Бугаре да она није добротвор који ће решити њихове проблеме. У најбољем случају, Брисел би могао да стимулише и потпомогне реализацију програма, пројеката и планова за побољшање животних услова у Бугарској у име европске политике кохезије и солидарности.
Крајем прошле године која је била последња у финансијском периоду 2007-2014. ЕУ, Влада Бугарске је направила биланс извршења оперативних програма и апсорбовања средстава која је Брисел одобрио земљи током протеклих седам година. Од укупно 9,3 милијарде евра, колико је ЕУ доделила Бугарској, она је до краја 2014. године успела да искористи 76 одсто. Испоставило се да и у 2015. години се пројекти могу финансирати европским средствима из претходног периода, тако да јој шансе да успе да повећа овај проценат нису мале. Али с обзиром на то да трећина средстава остаје неискоришћена, а та средства треба бити исплаћена у року од 12 месеци, критиковани административни капацитет земље може да постане тешко савладива баријера и добар део одобрених средстава да остане у касама ЕУ. То се, рецимо, већ догодило прошле године када су због пропуста бугарске стране замрзнута два од укупно седам оперативних програма за чије спровођење земља није добила ни један евро. Било како било, циљ је да ове године Брисел одобри субвенције укупне вредности 2,5 милијарди евра. Према прогнозама експерата, од тог износа Бугарска неће успети да искористи најмање 86 милиона евра за финансирање три европска програма. Да ли су Европски фондови заиста толико битни за Бугарску? И ту постоје противречна мишљења и често се воде спорови о реалној користи од инвестиција финансираних европским средствима. Чињеница је да две трећине инвестиција у Бугарској се остварују помоћу европског финансирања због недостатка властитих ресурса. Али исто тако неоспориво је да је у последњих осам година Бугарска имала прилику да добије субвенције у висини од нешто изнад 9 милијарди евра, с обзиром на то да је у том периоду БДП земље износио око 250 милијарди евра, што чини мање од 4 посто укупног за наведени период БДП-а. Наравно, немојмо заборавити и чињеницу да Бугарска, без обзира на то што је директан корисник и добитник пропорционално највише европских средстава по глави становника, такође уплаћује своју чланарину у буџет ЕУ, за што је током протеклих осам година издвојила преко 3 милијарде евра. Изгледа да је у тако насталој ситуацији Европска унија у праву у својим настојањима да нас убеди да није никаква богата тетка која дели поклоне, нити је у стању, а и не жели, да тражи решење за наше проблеме. У том контексту је Меглена Кунева недавно рекла да Брисел нуди само инструменте које не смемо посматрати као неку врсту чаробног штапића за Бугарску. Али за многе Бугаре је ЕУ, сасвим оправдано или не, једина нада и пример да ће једног дана ствари у земљи кренути набоље.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Председник Румен Радев је на састанку с амбасадором Јапана у Софији Хисашијем Мичигамијем поздравио интересовање јапанске стране за трговински и инвестициони потенцијал Бугарске. Састанку су присуствовали и власници и представници водећих јапанских..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је председник Државног савета и лидер Бугарске комунистичке партије, Тодор Живков, код села Јана. Овај..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног програма у цивилне сврхе. О томе су разговарали министар енергетике Владимир Малинов и помоћник државног..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..