Изгласана уочи божићних и новогодишњих празника, а онда скоро истог момента замрзнута реформа пензијског осигурања у Бугарској, због снажних критика на њену адресу, предвиђала је поред осталог и да се осигураницима пружи могућност да сами изаберу где да уплаћују доприносе за другу обавезну пензију – дали у неки од приватних универзалних фондова или у државни гигант – Национални институт пензијског и социјалног осигурања.
Пре промена доприноси за другу пензију уплаћивани су у један од девет приватних пензионих фондова. Баш због тога приватни осигуравачи су у тим променама назрели покушај да се њихов бизнис уништи, јер не би могао да одоли конкуренцији Националног института пензијског и социјалног осигурања који ужива подршку државе и као такав нуди већу стабилност њиховим досадашњим клијентима. Реформа је стопирана пре но што је и кренула, уз образложење да ће до краја марта сва спорна питања бити размотрена и решена. Изгледа, међутим, да су данашњи политичари на власти решили да промене услове у којима послују приватни пензиони фондови и да им загорчају живот. На њих се окомила и утицајна шефица парламентарног одбора за буџет и финансије Менда Стојанова, која је такође чврсто решена да докаже неопходност од промена и оправданост намера парламента и владе у погледу пензијске реформе. У име веће транспарентности и боље заштите интереса осигураника, парламент је затражио од парламентарног одбора за финансијски надзор потпуну информацију о бизнису, улагањима и финансијским резултатима приватних пензионих фондова и осигуравајућих компанија са намером да размотри проблеме и донесе конкретне одлуке пре истека рока за деблокирање реформе од 1. априла.
Експерти сматрају да Менда Стојанова има пуно разлога да тражи да се баци више светлости на бизнис приватних осигуравача. У најмању руку, у питању су преко 3 милиона Бугара и скоро три и по милијарде евра, кумулираних у приватним пензионим фондовима од њихових доприноса. Стојанова је убеђена да је „последњих 12 година доходовност новца издвајаног за другу пензију негативна, или бар нижа од кумулативне инфлације. Што значи да је реално вредност тог новца опала“.
Приватна осигуравајућа друштва не прихватају такве оптужбе. Председник Асоцијације друштава за допунско пензијско осигурање Никола Абаџијев је категоричан да је „просечна доходовност фондова у периоду 2002–2013. год. износила 5-6 одсто. А од 30. септембра 2012. до 30. септембра 2014. кретала се између 6 и 7 одсто на годишњој бази“. Чињеница је међутим да приватни пензиони фондови зарађују вишеструко више од такси и одбитака, него од управљања властитим средствима. У првих 6 месеци прошле године пензиони фондови су зарадили преко 30 милиона евра у облику такси, да би боље управљали доприносима Бугара. У исто време, зарада од управљања њиховим властитим средствима је знатно скромнија – тек 2,3 милиона евра. Неке допунске сумње у пословање приватних осигуравајућих друштава изазива и околност да се о њима у јавности скоро ништа и не прича, да се не оглашавају и рекламирају у медијима упркос постојећој – бар теоретски – јакој конкуренцији. Закључак је да или немају шта да рекламирају, или сматрају да је реклама непотребан луксуз. За друштва која по дифолту треба да се конкуришу за сваког пензијског осигураника, такво понашање изгледа чудно и антитржишно. Зато није нимало случајно што је лично премијер Бојко Борисов образложио понуђене реформе пензионог система управо неопходношћу да се пензиони фондови активирају и да се подстакне конкуренција међу њима. С друге стране међутим, независни регулатор - Комисија за надзор јавних финансија, па и закон, до те мере строго регулишу понашање друштава, да су у пракси правила унифицирана и нема места било каквој индивидуалној иницијативи или иновативном производу.
Било како било, у сваком случају мера коју је иницирала председница парламентарног одбора за буџет и финансије Менда Стојанова за већу транспарентност и потпунију информацију о пословању приватних пензионих фондова и осигуравајућих компанија корак је у исправном правцу и од интереса самим осигураницима.
Превела: Катарина Манолова
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..