Напад на уредништво француског сатиричког недељника „Шарли Ебдо“ у центру Париза, у којем је убијено 12 људи, уздрмао је свет. Задат је ударац једном симболу – симболу слободе и толеранције. Ово се десило у земљи која је отворила своја врата за све људе који траже једнака права и живот без насиља. У земљи у којој свако има право да исповеда своју веру, да брани своја уверења без страха од прогањања и обрачуна. Међутим, сва ова слобода је извојевана по цену бројних жртава, стотинама година су је ревносно бранили, а данас је она понос сваком Французу. Због тога сви слободоумни људи на напад на уредништво француског часописа „Шарли Ебдо“ гледају као на напад на право на слободно изражавање.
По речима Ига Ијеа - француског новинара Националне телевизије Франс 3, Француска је преживела више периода обележених атентатима. Тада су они садржали обележја терористичких чинова, а жртве су била случајна лица:
„Последњи, један од најтежих, био је у периоду од 1995. до 1996., за време грађанског рата у Алжиру. Тада је на станици Сен Мишел париског метроа у бомбашком нападу живот изгубило 8 људи. Био је то један од најкрвавијих терористичких напада на територији Француске. 80-их година минулог века такође је било мноштво атентата везаних за проиранску паравојну организацију Хезболах, али никада до сада није било толико бруталног напада против једног симбола – симбола републике, секуларне државе, слободе говора итд. Оно што се сада догодило јесте најодвратнији, најкрвавији злочин од рата у Алжиру наовамо.“
По речима Ига Ијеа, убиства новинара су изведена на најхладнокрвнији начин - „испаљивањем метка у главу, као класичан обрачун“. Убице су унапред знале кога ће да убију, знале су све о својим жртвама. Овај злочин је много више од чистог обрачуна са људима који имају другачији начин размишљања, са свима који су се усудили да се супротставе безумном фанатизму. Ово је упозорење новинарима који осуђују зверства интегриста и свих ватрених присталица џихадизма. Зато су новинари широм света натписом „Je suis Charlie“ изразили подршку и солидарност са својим француским колегама. Друштво новинара франкофона у Бугарској је 8. јануара организовало бдење испред Француског културног института у Софији коме се придружио велики број становника наше престонице.
„Веома се захваљујем на саосећању – рекао је Иг Ије. - Ових дана саучешће су ми исказали из различитих медија у свету. Као француски новинар дирнут сам реакцијама колега које су изразиле солидарност са француским народом.“
Превод: Албена Џерманова
Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма..
Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..
"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету...