Фриц-Жоли Жоашен је ухапшен у Бугарској због сумње да има везе са ауторима напада на француски сатирични недељник „Шарли ебдо“ браћом Куаши. У ствари, он је приведен док је покушавао да са својим трогодишњим сином пређе аутобусом бугарско-турску границу, а без дозволе дететове мајке. Приликом хапшења оца, малишан је предат социјалним радницима, а неколико дана касније је враћен мајци. Али по свему судећи тај чин не забрињава посебно Жоашена.

Арно Буте, новинар ТВ канала France 2 је разговарао са Фриц-Жолијем Жоашеном, а већ касније био веома љубазан да представи Радију Бугарска своје утиске после интервјуа:

„Сви желе да схвате да ли починиоци терористичког чина имају сараднике, тако да сам допутовао у Бугарску да сазнам више о француском држављанину који је ухапшен снагом два европска налога: први за киднаповање детета и други за учешће у терористичкој организацији. Заправо смо мало говорили о његовом сину, који је недељу дана провео у социјалној установи. Пре смо разговарали о, и овде цитирам његове речи: „заједничком бизнису“ са браћом Куаши у сфери препродаје одеће и обуће у париским предграђима. Говорили смо и о његовом односу ка исламу, џихадизму. И он ми је рекао да је невин. А ми смо му обезбедили могућност да отворено говори о свему, што бисмо урадили са сваким у сличним околностима.“

А да ли је притвореник био изненађен чињеницом да су издата два налога за његово хапшење? Да ли је он очекивао онај други, када је у судници сазнао о атентату. Ево и објашњења Арноа Бутеа:

„Није то лако разумети. Лично он каже да не схвата, ја нисам осетио неку већу напетост у његовом гласу и погледу, човек са којим сам разговарао је био миран, уверен, владао је својим емоцијама упркос томе што је недељу дана провео у затвору. Признао је да је једном притваран у Француској што му сада очито помаже. Било је видно да је то човек који пази шта говори како се нешто од реченог касније не би искористило против њега. Мене је највише задивило то што је пристао да разговара са новинаром, иначе не бих рекао да ме нечим баш изненадио.“

Да ли се нешто мења у приступу новинара према саговорнику осумњиченог за најтеже злочине?

„Када разговарамо са таквим човеком, питамо га најосновније ствари, омогућујемо му да одговара на једноставна питања. Шта ће се десити – дали ће бити оправдан? Могуће је, у том случају све ће се завршити на томе. Велика је разлика између притворене особе и терориста који се јавља новинару са места атентата и умире два часа касније, а да није пре тога изведен пред суд. Тада се новинар пита: да ли сам поступио правилно омогућивши му да каже оно што мисли, шта бих променио сада, како би требало да реагујем ако се опет деси тако нешто? Не мислим да сам нашкодио будућем процесу или пак да сам нечим помогао, саслушања ће вршити људи који располажу са пуно више информације од нас, ја сам једноставно имао срећу да уђем у притвор далеко од Париза Истрага се наставља и резултати ће постати познати.“

Превеле: Ливен Андрејева