Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Москвин дупли гасни шок за Бугарску

Фотографија: БТА

Бугарска има амбицију да игра значајну улогу у енергетици не само на Балкану него и у Европи. Апетити земље расли су са различитим пројектима  о испоруци руског гаса кроз њену територију, а понајвише са идејом о изградњи гасовода „Јужни ток“.  Као што је већ познато, тај пројекат и поступак његове реализације изазвали су бројна и контрадикторна реаговања Брисела који је замерио Софији да није испоштовала европско законодавство и уједно извршио снажан притисак на бугарске власти које су биле приморане да стопирају пројекат. То је са своје стране изазвало снажно незадовољство Москве, да би 1. децембра прошле године руски председник Владимир Путин објавио пројекат „мртвим“. Бугарске власти биле су снажно револтиране, али су и даље инсистирале на реализацији пројекта, свесне да ће нам „Јужни ток“ донети значајну корист и зараду. 
Софија је и даље гајила неку бар теоретску наду да ништа није дефинитивно решено, позивајући се на чињеницу да од руске стране није добила никакав званични документ. Рачунало се на посету Москви новог европског комесара за енергетику Мароша Шефчовича, који је пред премијером Бојком Борисовим преузео обавезу да најзад баци више светлости на стварне намере Русије и „Газпрома“.
Међутим, убрзо је постало јасно да је све то истина и да је „Јужни ток“ остао у прошлости. Софија се мање више помирила са крахом својих енергетских амбиција, чак је припремила и план Б, према коме се уместо руско-европског „Јужног тока“ почела надати руском гасоводу на дну Црног мора који достиже до бугарске обале, где би се могао изградити европски гасни хаб, који би снабдевао плавим горивом потенцијалне клијенте на старом континенту. Међутим шеф „Газпрома“ Алексеј Милер убио је и ову наду Софије, изјавивши да неће бити никаквог гасовода до Бугарске. Гасовод ће пролазити кроз Турску и сви који би желели да и даље добијају руски гас морају да воде рачуна о томе.
Премијер Борисов међутим и даље инсистира на идеји о гасном хабу на црноморској обали, образложењем да на дну Црног мора крај обала Румуније и Бугарске има преко 200 млрди куб. м. залиха гаса и да су те количине довољне за извоз у Европу. Брисел у то није нимало убеђен, што доказује и његова опрезна изјава да ће „Европска комисија координисати разраду и извршење прекограничних, а такође и трансевропских пројеката, који доприносе диверзификацији гасних испорука у региону.“
Прилично неодређена изјава, која није по укусу премијера Бојка Борисова, који је директан човек и не воли баш много магловите фразе. Очигледно је међутим да висока политичка и економска геостратешка дипломатија има своје приоритете, који не морају да воде рачуна о амбицијама и интересима мале земље као што је Бугарска. 
Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Раја Назарјан из ГЕРБ-а председник 50. сазива Народног собрања

Раја Назарјан из ГЕРБ-а изабрана је за председника 50. сазива Народног собрања. Њену кандидатуру подржао је 131 посланик. Против је гласало 69 парламентараца, а 39 је било уздржано. Остали кандидати за ову позицију били су Викторија Василева из партије..

објављено 20.6.24. 14.05

„Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе

„Након консултација с колегама из „Постоји такав народ“, одлучио сам следеће: „Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе... Надам се и очекујем да ће трећи мандат бити поверен партији „Постоји такав..

објављено 19.6.24. 18.10

Седам партија у новом парламенту, седам ставова о будућој влади

Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..

ажурирано 19.6.24. 13.23