Тапас (ситне залогаје и грицкалице), фламенкињес (ролне од бекона и жутог сира), писто (печена салата), сипа на врућој плочи, пудинг де кафе… То је е само мали део специјалитета на јеловнику јединог аутентичног шпанског ресторана у Софији. Шеф Пако, главни кувар и власник тог места, предлаже житељима и гостима Софије који желе да пробају укус праве шпанске хране најбоље обрасце медитеранске кухиње. Пре него што се овде усталио, он је радио у Шкотској, Белгији, Немачкој и најзад одлучио да опроба срећу и у Софији, па ако му и овде не успе, да се врати у Шпанију. Али ево, ту је већ девет месеци и упркос бирократским тешкоћама, решен је да гради будућност у Бугарској.

Најважније за њега је да понуди клијентима шпанска јела којима је, како он каже, додао аутентичну „варницу“. Спремање правих медитеранских специјалитета је тешка вештина и свакако има своје тајне…

„Као прво, морам рећи да нисам учио за кувара. Једноставно сам гледао мајку која је била врсна домаћица. Мислим да треба кувати душом, а не знањима. Видео сам професионалце чија јела не задовољавају желе клијената који срцем доживљавају храну.“

А зашто управо Бугарска?

„Док сам радио у Немачкој, имао сам пријатељицу из Бугарске. Долазио сам овде са њом и ваша ми се земља веома свидела. Видео сам да се овде не нуди аутентична шпанска кухиња, те сам одлучио да опробам срећу.“

А да ли се шефу Пако свиђа бугарска кухиња?

„Пробао сам више ствари и могу рећи да се, например, ваша шкембе чорба спрема на скоро исти начин и у Шпанији. Веома ми се свиђају и ћевапи, као и поједине супе. А иначе, Бугарска нуди пуно могућности, али друштво треба да се и даље развија. Чини ми се такође да су људи овде помало тужни, осећају се некако преваренима, али се надам да ће се и то ускоро променити на боље. Све су земље кроз то прошле и ја сам сигуран да ће и Бугари ускоро стећи ново самопоуздање.“

Ресторан шефа Пакоа је изузетно привлачно место, где вас увек дочекују весела музика и опојни мирис медитеранских јела.

„Дочекујемо госте из Латинске Америке, Бугаре и Шпанце. Али је заправо број мојих сународника незнатан. Знатан део мојих клијената чине Бугари који су живели у Шпанији и познавају тамошњу гастрономију. Оно што ми сви кажу је да нудим шпанска јела чији се укус не да упоредити са оним у осталим сличним софијским ресторанима. А то није ни случајно, јер увозим из Шпаније све – и зејтин, и хамон, па чак и пиринач за паељу. Жеља ми је да организујем и први у Бугарској национални конкурс за спремање паеље.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива