На крваву трагедију у Француској – терористички напад на редакцију сатиричног магазина „Шарли ебдо“ у Паризу, која је почела са два калашњикова, карикатуристи из целог света одговорили су снажним уметничким делима. Они су убрзо наоштрили оловке и објавили карикатуре подршке и пркоса као пошту настрадалим колегама. Међу њима је био и култни бугарски карикатуриста Христо Комарницки:

„На мојој карикатури је приказан Ајфелов торањ на чијем је врху оловка као симбол слободе говора - каже аутор. - Један терориста виси на њему, као савремени Кинг Конг, и мачем оштри оловку.“

Христо Комарницки је међу уметницима који већ дуги низ година умеју да открију забавну страну вести и да покажу лицемерство и таштину домаће политичке елите. „Карикатуре су одраз мог личног мишљења и односа према ономе што се дешава“, прецизира Комарницки. Његова дела се обично налазе на странама листа „Сега“, у рубрици „Туш“. Пре тога је радио за већину штампаних издања која су се појавила после 1989. године. Ако неки политичар никада себе није видео у карикатури Христа Комарницког, требало би да озбиљно размисли да ли уопште било шта зависи од њега. Из кичице уметника настају ликови главних актера данашњице који креирају вести. Нису ретки случајеви када му неки од јунака карикатура чак упућују претње.

„У светлу догађаја у Паризу је некако глупо жалити се на икакве претње или на било шта везано за моје радове - каже Христо Комарницки. - Сваки карикатуриста тражи изазов и оним што ради има за циљ да испровоцира одговарајућу реакцију. Што се тиче негативних реакција, мој одговор је да то је и наш циљ – да пробудимо свест и савест како појединца, тако и особе која је објекат сатире.“

Љубав дечака из Габрова према „смешним сличицама“ временом је прерасла у професију и након демократских промена у Бугарској Христо Комарницки се афирмисао као један од најистакнутијих домаћих карикатуриста.

„Ја правим визуелни коментар на све што се догађа око нас - каже цртач карикатура. - Другим речима, средствима графичког хумора и сатире једноставно преводим на одговарајући језик идеје и поруке политичара, из којих произилазе њихове акције.“

Овај свакодневни процес је доста исцрпљујући. Христо Комарницки је од раног јутра у вртлогу вести, јер је цртање карикатура везано за веома озбиљне припреме, помно праћење свих важнијих збивања у земљи и иностранству, јавних иступања бугарских званичника и медијске сцене, за доживљавање догађаја. Свакој карикатури претходи на десетине скица док се идеја искристалише и оствари. Карикатуриста више воли класична средства за рад – оловку, кичицу и перо.

„Свако средство има своје предности и карактер - објашњава Христо Комарницки. – Кичица уноси више мекоће, перо је оштрије и помоћу њега се добијају згуснутије линије. Оловка такође даје мекоћу. Изражајна средства карикатуристе су налик сликарској палети. Ипак, од свега ми се највише свиђа да сликам танком кичицом.“

Христо Комарницки је један од водећих карикатуриста америчког сајта за политичку карикатуру „Carle Cartoons“:

„На овом сајту објављујем карикатуре од 1998. године. Рат у бившој Југославији ме је испровоцирао да сарађујем са њим, јер је међународно интересовање за збивања у региону било велико. Као стваралац који ради у близини места догађаја, одлучио сам да се укључим својим делима. Тако је и данас.“

Христо Комарницки је лауреат многих домаћих и међународних награда. Једна од њих - Међународна награда медија из југоисточне Европе за људска права која му је додељена крајем 2010. г., била је неочекивана:

„Био сам веома изненађен овом наградом. Осећао сам се прилично нелагодно, јер никада себе нисам доживљавао као борца за људска права. Али, људи из жирија су ми рекли да се својим стваралаштвом и свакодневним радом борим управо за то.“

Превела: Марина Бекријева