По трећи пут Патентни завод Бугарске је уручио награде „Изумитељ године“ и „Иновативна фирма“ за 2014. г. „Установи се годишње упућује између 250 и 300 захтева за признавање патената, али тек око 40 одсто њих је у довољној мери иновативно како би добило патент. Последњих година имамо највише проналазака у области машиноградње“, казао је за Радио Бугарска проф. Камен Веселинов, председник Патентне установе.
Занимљива је чињеница да ако су у свету аутори иновација претежно компаније, код нас су проналазачи основно физичка лица. У чему је ствар?
„Наша економија не ради онако како би требало - каже проф. Веселинов. - Функционална економија генерише изуме. Например, само фирма „Сименс“ сваке године упућује Европској патентној установи око 2.000 захтева за признавање патента. А код нас нема комапнија које би интензивно продуцирале новитете и тражиле њихово патентирање. Дакле, остају нам једино ентузијасти – а то су физичка лица – који стварају код куће или у некој стручној организацији.“
По традицији номинације су у три категорије: хемија и биотехнологије, електротехника и електроника, машиноградња и грађевинарство. У првој одликовање „Изумитељ године“ су освојили проф. Владко Панајотов и Маринела Панајотова за разраду методе пречишћавања издувних гасова од штетних емисија. Њихово откриће ће помоћи у решавању проблема са загађењем не само код нас, него и у Европи, убеђен је изумитељ. Он објашњава да се тренутно примењује стратегија хватања штетних емисија, њиховог утечњавања и подземног складиштења. „Она ће изазвати нове проблеме у будуће“, категоричан је научник.
Какве су предности бугарског открића?
„Ствар је у ликвидацији емисија већ у процесу њиховог настанка - разјашњава проф. Панајотов. - Ако добијете електроенергију од нискоквалитетног угља са високим нивоом емисија штетних гасова, нећете бити приморани да „хватате“ поједине емисије, већ ћете их неутралисати коришћењем методе нанотехнологија, квантне хемије, физике, већ у тренутку њиховог настанка. Угљендиоксид се претвара у нерастворљиво и нештетно једињење. Исто као и сумпор-диоксид и азотни оксиди, а чврсте честице се хватају посебно.“
Изум може да се користи за пречишћавање издувних гасова аутомобила, авиона и бродова. Проф. Панајотов је решен да се бори за највеће одликовање на Конкурсу европских изумитеља, који ће се одржати овог јуна у Паризу. Ускоро намерава да поднесе предлог европским комесарима животне средине и енергетике о формирању међународног колектива за израду стварних технолошких решења за индустрију Европе, на бази тог открића.
У категорији „Електротехника и електроника“ признање су добили акад. Чавдар Руменин и проф. Сија Лозанова за стварање сензора без аналога у свету који су прави пробој у микроелектроници. Њихову примену у различитим сферама објашњава акад. Руменин:
„То су мале микроелектронске структуре, које у максималној мери тачно трансформишу магнетско поље електричног сигнала, како би оно било измерено. Све се то примењује у томографским апаратима, у мерењу геомагнетског поља, у тражењу минерала, у предвиђању вулканских ерупција. Када се дешава ерупција, дешава се и аномалија у магнетском пољу Земље, а наши сензори су у таквој мери осетљиви, да су у стању да забележе промене у земљином магнетском пољу. Примењују се и у спречавању терористичких чинова.“
Фирме из Француске, Немачке и Италије већ су показале интересовање за елаборате бугарских научника. „Надам се да ћемо помоћу будућих уговора о партнерству покренути серијску производњу наших сензора“, закључио је акад. Руменин.
У категорији „Машиноградња и грађевинарство“ одликована је метода Лачезара Стојева и Стојана Христова глачања вратила и њихова нова брушилица за ротационе површине.
А у категорији „Иновативна фирма године“ награду је добила фирма КЕИТ д.о.о. која ствара високе и нанотехнологије за безбедност и заштиту широког спектра производа, робе и докумената.
Превод: Александра Ливен
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..
Код села Љубча у општини Доспат, у Родопима, одстрељен је изузетан примерак дивље свиње – албино дивља свиња. Догодило се то већ првог дана нове ловне..
На највећем универзитету у Португалу студира 52 хиљаде студената, од којих је 20 хиљада из иностранства. У овом својеврсном конгломерату различитих људи и..