У Бугарској вероватно није велики број оних који су нешто читали или чули о Димитру Шишманову - правнику, дипломати, писцу и хуманисти. 1. фебруара навршиће се 70 година од његове смрти. Бугарима је далеко познатији његов отац, проф. Иван Шишманов - историчар и теоретичар књижевности, фолклориста, поборник паневропске идеје и државник, за чије се име везује оснивање низа културних и просветних институција у земљи. Пре неколико година код нас је објављена биографска књига проф. Елене Михајловске о Димитру Шишманову, названа „Створени смо и за размишљање…“. А недавно је у Софији премијерно приказан документарни филм о њему, који је освојио награду Савеза бугарских филмских радника на фестивалу „Златни ритон“. Сценаристи документарца су проф. Михајловска и Константина Гуљашка.
Димитар Шишманов је имао срећу да се роди у породици интелектуалаца. Његова мајка је ћерка познатог украјинског професора. Знао је неколико језика. Занимљиво је, на пример, да је, док је студирао право у Швајцарској, својим родитељима писао писма и на француском, и на немачком језику. Касније су из његовог пера изашли приповести, збирке приповедака, драме и један роман.
„У годинама између два светска рата Димитар Шишманов је заиста уживао популарност - каже Павлина Желева, продуцент филма. – Међутим, због свог рада у тадашњем Министарству спољних послова и вероисповести, као и дипломатских функција које је обављао, он је након успостављања нове државне власти у Бугарској 9. септембра 1944. године постао жртва политичких догађаја и обрачуна. Димитар Шишманов је од стране тзв. Народног суда осуђен на смрт и стрељан 1. фебруара 1945. године. У време тоталитарног режима његово име је потпуно забрањено. Али чудно је да је касније, после демократских промена у земљи из 1989. године, када је судска пресуда поништена, име бугарског политичара пало у заборав.“
За време Другог светског рата Димитар Шишманов је за мање од годину дана био министар спољних послова и вероисповести. Иако је увек бранио интересе Бугарске, нова просовјетска власт му је одредила најтежу казну.
Редитељка филма Ралица Димитрова изабрала је занимљив приступ и начин за представљање Димитра Шишманова – кроз најважније периоде његовог живота, спајајући елементе документарног и играног филма. Лик истакнутог Бугарина тумачи познати домаћи глумац Атанас Атанасов.
„Чини ми се да је као филмски портрет ово остварење неоспоран успех, јер оно гради мостове према прошлости - наводи Павлина Желева. – Ово наизглед ненаметљиво и сажето дело у ствари је састављено од различитих слојева. Филм наводи на размишљање, подстиче доживљавање догађаја и потпуно је у духу књиге проф. Михајловске.“
Превела: Марина Бекријева
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..