У Бугарској вероватно није велики број оних који су нешто читали или чули о Димитру Шишманову - правнику, дипломати, писцу и хуманисти. 1. фебруара навршиће се 70 година од његове смрти. Бугарима је далеко познатији његов отац, проф. Иван Шишманов - историчар и теоретичар књижевности, фолклориста, поборник паневропске идеје и државник, за чије се име везује оснивање низа културних и просветних институција у земљи. Пре неколико година код нас је објављена биографска књига проф. Елене Михајловске о Димитру Шишманову, названа „Створени смо и за размишљање…“. А недавно је у Софији премијерно приказан документарни филм о њему, који је освојио награду Савеза бугарских филмских радника на фестивалу „Златни ритон“. Сценаристи документарца су проф. Михајловска и Константина Гуљашка.
Димитар Шишманов је имао срећу да се роди у породици интелектуалаца. Његова мајка је ћерка познатог украјинског професора. Знао је неколико језика. Занимљиво је, на пример, да је, док је студирао право у Швајцарској, својим родитељима писао писма и на француском, и на немачком језику. Касније су из његовог пера изашли приповести, збирке приповедака, драме и један роман.
„У годинама између два светска рата Димитар Шишманов је заиста уживао популарност - каже Павлина Желева, продуцент филма. – Међутим, због свог рада у тадашњем Министарству спољних послова и вероисповести, као и дипломатских функција које је обављао, он је након успостављања нове државне власти у Бугарској 9. септембра 1944. године постао жртва политичких догађаја и обрачуна. Димитар Шишманов је од стране тзв. Народног суда осуђен на смрт и стрељан 1. фебруара 1945. године. У време тоталитарног режима његово име је потпуно забрањено. Али чудно је да је касније, после демократских промена у земљи из 1989. године, када је судска пресуда поништена, име бугарског политичара пало у заборав.“
За време Другог светског рата Димитар Шишманов је за мање од годину дана био министар спољних послова и вероисповести. Иако је увек бранио интересе Бугарске, нова просовјетска власт му је одредила најтежу казну.
Редитељка филма Ралица Димитрова изабрала је занимљив приступ и начин за представљање Димитра Шишманова – кроз најважније периоде његовог живота, спајајући елементе документарног и играног филма. Лик истакнутог Бугарина тумачи познати домаћи глумац Атанас Атанасов.
„Чини ми се да је као филмски портрет ово остварење неоспоран успех, јер оно гради мостове према прошлости - наводи Павлина Желева. – Ово наизглед ненаметљиво и сажето дело у ствари је састављено од различитих слојева. Филм наводи на размишљање, подстиче доживљавање догађаја и потпуно је у духу књиге проф. Михајловске.“
Превела: Марина Бекријева
Софија је од 13. до 20. јуна домаћин 16. издања Међународног књижевног фестивала „ПрестоницаКњижевност”. Тема овогодишњег фестивала је „Поезија/Природа“, а посвећен је вези између поетске уметности и животне средине у свету у коме природа није романтично..
Немачки позоришни редитељ Дитер Топ предложио је представу „Хаг“ Галина Стоева за награду коју Културни форум Европа додељује за достигнућа у култури и уметности, саопштено је из екипе Међународног позоришног фестивала „Варненско лето.“ Представа је..
Бургас ће угостити прво издање Међународног црноморског књижевног фестивала. Од 6. до 9. јуна у лучком граду ће се организовати читања и сусрети уз учешће више од 50 писаца, преводилаца, издавача и књижевних агената из Турске, Грузије, Украјине,..
Данас у 13.00 часова у Народној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији биће отворена изложба „Под окриљем светог“ која обухвата 16 тематских паноа..