Они који не познају рат и никада нису уживо видели његове ужасе заиста не могу ни да замисле о чему је реч. Једно је у филму видети смрт, која одузима животе на стотина људи, а сасвим друго је осетити како она лебди у ваздуху. Сањати грмљавине у ноћи кратког затишја, а пробудити се од експлозија и плoтуна из тешког наоружања. Током дана се пуцњава накратко стишава да би се пуном снагом наставила у сутону дана. С времена на време снајперисти из напуштених зграда гађају случајне пролазнике, тек онако - да испробају оружје...
На самом почетку су се надали да ће се ипак једног дана све то завршити, али кад опасност постане сувише блиска, онда без размишљања људи остављају дом и имовину и крећу у непознато. Таква је судбина више хиљада избеглица из Сирије које су напустиле своја родна места да би се спасиле смрти. Људи продају шта могу да би скупили новац и платили шверцерима имиграната, прелазе на стотине, на хиљаде километара да би спас потражили у некој другој земљи – неки од њих у Бугарској.
Сиријац курдског порекла Ребар је у нашу земљу стигао у новембру прошле године. Шверцери имиграната су га заједно са члановима његове породице стрпали у један вагон, а након пола сата задржали су их на нашој јужној граници.
"У наше село стигли су наоружани одреди и отворили ватру без претходног упозорења. Ситуација се драстично погоршала. На брзину смо напустили своје куће. Тамо влада страх. Тамо влада ИД. Гранате су летеле, пуцало се са свих страна. Овде у Бугарској смо мирни."
Избеглице ухапшене због илегалног преласка границе су нико и ништа. Док не поднесу захтев за азил, не уживају права. Док траје поступак одобравања азила избеглице се смештају у избегличке кампове Државне агенције за избеглице. У близини границе налазе се кампови у селу Пастрогору и у граду Харманлију. У Софији такође постоје два кампа, а у селу Бања се налази посебан камп за децу без родитеља и сродника. Камп у Харманлију је највећи:
"Овде има око 2.000 избеглица – каже Марко Петров, командант кампа. - Тренутно имамо око 365 породица са око 560 деце. Мушкараца је око 900, а жена око 400. Долазе углавном из Сирије, а курдског су порекла (то се односи на 87 одсто избеглица у кампу). Имамо и избеглице из Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака, Палестине. У почетку су сви били смештени у шаторима, а затим у камп кућама. Касније је неколико просторија реновирано и адаптирано за смештај 1.600 лица. Капацитет центра је око 3.600 особа. Имамо и једну сасвим нову паралелну просторију. Изграђена је модерна кухиња са просторијом за ручавање. У току два сата можемо припремити храну за 4.000 људи. Од идуће недеље спремаћемо и јела типична за арапску кухињу. Промењене су електричне инсталације, а почела је и изградња централног грејања."
По речима Марка Петрова, избеглице остају у кампу од 4 до 10 месеци. Људи који успеју да нађу посао у земљама попут Немачке, Шведске и Француске одлазе одмах по одобравању статуса избеглице. Други чекају позив својих рођака. Тек око 1 одсто њих остаје у Бугарској.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Дарина Григорова
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали један од најлепших природних феномена на реци Струми. Око водопада, који је висок око 50 метара и..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету...