Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Преминуо први демократски изабран председник Бугарске Жељу Желев

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

У 79. години живота нас је напустио председник Жељу Желев, шеф државе од 1990. до 1997., и један од најистакнутијих домаћих дисидената.

Он је рођен у селу Веселиново, у Шуменској области, дипломирао је на филозофском факултету Софијског универзитета „Климент Охридски“, искључен је из Бугарске комунистичке партије као антимарксиста. Г. 1982. Жељу Желев је упркос комунистичкој цензури, написао своју чувену књигу Фашизам, која је улила наду представницима домаће интелигенције, а и целом друштву. После промена из 1989., он је сасвим природно постао један од лидера новоформиране бугарске опозиције, био је међу утемељивачима Савеза демократских снага и председник његовог Координационог савета. Жељу Желев је изабран за посланика у Великом народном собрању. Велико народно собрање изабрало га је за шефа државе 1990. г. Почетком 1992. одржани су избори и народ је одредио да ће он бити први демократски избран бугарски председник. Остао је на том положају до 1997. г. По окончању свог мандата основао је фондацију по свом имену, написао је на десетине књига, одликован је престижним државним наградама.

У годинама његовог председавања и на његову иницијативу Бугарска је била активан учесник у балканској политици. Признавањем Македоније наша је земља показала да је амбицирана да игра водећу улогу на Балкану. На идеју др Желева 2001. г. је створен Балкански политички клуб. У одржаној тада оснивачкој скупштини под мотом Европеизирајмо Балкан учествовали су председници Јон Илијеску, Сулејман Демирел, Емил Константинеску, Киро Глигоров, политички лидери из Босне и Херцеговине, Грчке, Албаније, Македоније, Турске. 

Др Жељу Желев је био чести гост нашег Радија Бугарска. Његов последњи интервју био је поводом обележавања 25 година од почетка демократских промена у земљи - 10. новембра 1989. г.

Људи који су започели револуцију брзо бивају замењени другима који пре тога нису ни знали шта је то бити дисидента, рекао је тада др Желев. Други талас Савеза демократски снага, који је дошао годину и по дана касније, чинили су управо такве особе, које нису имали појма како се одвијају ствари. Док нису се увериле да ветар дува у одређеном правцу, оне нису се осудиле да изађу на улицу. И код нас је „револуција појела своју децу“.

А што се тиче транзиције „на бугарски начин“ др Желев је био категоричан: И поред чињенице да се наша транзиција одвијала не увек успешно, она је нас ипак одвела тамо где је требало да будемо. Бугарска је постала демократска држава са тржишном економијом. Придружили смо се прво Савету Европе – а то је најстарија организација, која је основана после Другог светског рата. А транзиција је завршила пријемом земље у чланство НАТО-пакта и Европске уније.

Др Желев признаје да му је бављење политиком покрало више времена које је могао издвојити за стварање, али је касније, преко своје фондације, имао могућност да објављује документарна сведочанства о најновијој историји Бугарске. Права се историје пише на бази аутентичних докумената, а не мемоара, био је убеђен др Желев.

Жељу Желев ће остати у сећањима својих савременика као поштен и отворен човек. Он је заувек себи обезбедио место у бугарској историји, исто као и у историји трансформације комунистичких друштава Источне Европе.


Превела: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10

Почиње друго издање Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“

На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни форум (27-28. јун) у Националном дворцу културе одржава се на иницијативу потпредседнице земље..

објављено 27.6.24. 08.00

Европски лидери се колебају око именовања за највише функције у ЕУ

Супротно очекивањима, европски лидери на састанку прошлог понедељка нису успели да постигну консензус о четири главна кандидата за највише функције у ЕУ. Ипак, највероватније ће се то догодити на њиховом следећем састанку у четвртак и петак. Према..

објављено 26.6.24. 13.15