Јелен је као животиња окружен посебним митским ореолом и присуствује у веровањима и ритуалима бројних народа у различитим деловима света. Култ јелена постојао је још у камено доба и нарочито је проширен међу народима Европе, Кавказа и Сибира. Археолози проналазе сведочанства о томе у пећинским цртежима, бронзаним фигурама и сликама животиња на древним предметима. Јелен је поштован као животињски тотем, као симбол сунца или као помоћник шамана приликом њихових мисаоних путовања у оноземаљски свет.

Јелен је веома поштован и у бугарском фолклору. У народним веровањима он живи у неприступачним планинским пределима, а воду пије са нетакнутих језера крај чијих вода обитавају виле, змајеви и хале. Јелен је другар вилама – у многим народним песмама пева се о тим лепим, обично наклоњеним људима, али понекад и осветољубивим бићима, јер је у митологији чест случај да наклоност бића и богова зависи највише од људи и њихових дела. Опасане појасом од небеске дуге и наоружане златним луком и стрелама, виле јашу на шестокрилом суром јелену заузданом змијама.

Истраживачи и дан данас не престају да споре о тачном пореклу придева сури који се неизоставно додаје имену јелена. Сури означава „светао, блистав, златан“, зато се везује за симболику сунца. Неки лингвисти чак откривају корене у санскриту где реч сурија означава „сунчево божанство“. Индикативно је да се тај придев додаје и другим митским животињама и бићима у бугарском фолклору као што су аждаја, медвед, орао, во.

Идеју о сунчевој симболици јелена потврђују и многе коледарске (божићне) песме у којима се често појављује његов необичан лик: на челу му јасно сунце, на грудима - јасни месец, на леђима - јасне звезде. У неким текстовима чак је и новорођени Исус осликан као јелен: „Није родила Млада бога, него је родила сурог јелена: са роговима позлаћеним, са ногама посребреним.“ Важно је споменути да је празник Христовог рођења, када се ове песме традиционално изводе, заменио много древније празнике који су били везани за прославу зимске краткодневице и „рађања“ новог сунца.

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: архива