Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сури јелен шестокрили – митски лик јелена у бугарском фолклору

БНР Новини

Јелен је као животиња окружен посебним митским ореолом и присуствује у веровањима и ритуалима бројних народа у различитим деловима света. Култ јелена постојао је још у камено доба и нарочито је проширен међу народима Европе, Кавказа и Сибира. Археолози проналазе сведочанства о томе у пећинским цртежима, бронзаним фигурама и сликама животиња на древним предметима. Јелен је поштован као животињски тотем, као симбол сунца или као помоћник шамана приликом њихових мисаоних путовања у оноземаљски свет.

Јелен је веома поштован и у бугарском фолклору. У народним веровањима он живи у неприступачним планинским пределима, а воду пије са нетакнутих језера крај чијих вода обитавају виле, змајеви и хале. Јелен је другар вилама – у многим народним песмама пева се о тим лепим, обично наклоњеним људима, али понекад и осветољубивим бићима, јер је у митологији чест случај да наклоност бића и богова зависи највише од људи и њихових дела. Опасане појасом од небеске дуге и наоружане златним луком и стрелама, виле јашу на шестокрилом суром јелену заузданом змијама.

Истраживачи и дан данас не престају да споре о тачном пореклу придева сури који се неизоставно додаје имену јелена. Сури означава „светао, блистав, златан“, зато се везује за симболику сунца. Неки лингвисти чак откривају корене у санскриту где реч сурија означава „сунчево божанство“. Индикативно је да се тај придев додаје и другим митским животињама и бићима у бугарском фолклору као што су аждаја, медвед, орао, во.


Идеју о сунчевој симболици јелена потврђују и многе коледарске (божићне) песме у којима се често појављује његов необичан лик: на челу му јасно сунце, на грудима - јасни месец, на леђима - јасне звезде. У неким текстовима чак је и новорођени Исус осликан као јелен: „Није родила Млада бога, него је родила сурог јелена: са роговима позлаћеним, са ногама посребреним.“ Важно је споменути да је празник Христовог рођења, када се ове песме традиционално изводе, заменио много древније празнике који су били везани за прославу зимске краткодневице и „рађања“ новог сунца.

У народу се веровало да је јелен слуга Божји. Понекад Господ Бог шаље на земљу анђеле и свеце преображене у јелене. Због тога постоје строге забране да се ни на који начин не сме напакостити светој животињи, а ако се неко ипак усуди, ништа га добро не очекује. Међутим, постоје сведочанства о приношењу јелена као жртвене животиње у далекој прошлости. У многим крајевима земље позната је легенда о јелену који је сваке године о великом хришћанском празнику силазио са планине и добровољно приносио себе на жртву. Међутим, једне године јелен је закаснио, дошао је сав ознојен и уморан, а људи га уопште нису сачекали да се бар одмори, него су пожурили да га принесу на жртву боговима. Отада је јелен престао да долази, па су сељаци почели да приносе на жртву бика или овна.

Постоји веровање да се човек може претворити у јелена Божијом вољом, или магијом, како се то догодило у бајци о малом брату јелену. Дечак се претворио у јелена пошто је пио воду из отиска јелењег копита, а касније је поново повратио свој људски изглед, пошто су га опет полили таквом водом. Некада су јелењи рогови били веома цењени због магичних својстава која су им приписивана. Људи су их сакупљали и стављали на видно место у својим домовима, да их чувају од урока и зла. Верује се да прах од јелењег рога, промешан са водом, лечи од урока и страха. А монаси Рилског манастира израђивали су од јелењих рогова, пронађених у околини манастира, медаљоне са крстом који су били јако тражени међу верницима због њихове магичне моћи. 


Превела: Катарина Манолова

Фотографије: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дефиле учесника Међународног фолклорног фестивала у Великом Трнову

Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..

објављено 20.7.24. 08.15
Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05