Године 1970. Емил Димитров је написао музику за песму „Земљо моја“ и посветио је свом сину. Песма је постала позната као „Земљо моја, Бугарско моја“. Аутор текста је Васил Андрејев, а аранжман је урадио Митко Штерев. У тонском архиву БНР чува се снимак ове песме који је 1970. Емил Димитров направио са оркестром „Плаво-бели“.
Песма „Земљо моја, Бугарско моја“ је била забрањена, јер је цензура у њој пронашла буржоаски утицај и алузије на емигранство. Емил Димитров прича: „Оптужили су њене ауторе да су је написали за бугарске емигранте, јер нису у тексту прочитали речи „вратићу се“. Са овом песмом пријавио сам се за учешће на фестивалу забавне песме „Златни Орфеј“, али су променили пропозиције и нисам успео да освојим награду.“У својој дугогодишњој каријери Емил Димитров је освојио мноштво награда и признања. Написао је десет хитова који су се нашли на европским топ-листама. Рођен је 23. децембра 1940. г. у породици илузиониста. Као дете путовао је са њима и временом се заљубио у сцену. Примљен је на Високи институт позоришне уметности. Године 1962. први пут је отпевао своју песму „Арлекин“ и тако је почела његова сјајна музичка каријера. На фестивалу „Златни Орфеј“ 1975. ту песму отпевала је Ала Пугачова и освојила Велику награду, а касније постала светска звезда.
Емил Димитров је написао преко 400 песама, неке од њих за друге извођаче. Аранжмане су урадили Митко Штерев, Морис Алаџем, Александар Јосифов, Најден Андрејев и многи други наши музичари. Од 2000. г. до краја свог живота 2005., због погоршаног здравственог стања, певач се није активно бавио музиком.
Године 2012. Бугарски национални радио је заједно са фондацијом „Емил Димитров“ продуцирао компакт-диск са неким од најбољих песама које је он компоновао и отпевао. Преко музике певач је успео да сагради невидљив мост између Истока и Запада. У једном од својих последњих интервјуа Емил Димитров каже да никада неће бити довољна љубав коју добија од своје публике и не верује да ће се његове песме памтити и кад оде са овог света. На срећу, ово последње се није обистинило, јер се песме краља бугарске поп музике и данас певају.
Колико ноћи нисам спавао,Превод: Албена Џерманова
25. јануара 1935. г. указом цара Бориса ІІІ радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Овај датум сматра се и темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао "Радио Софија", а касније је добио име "Бугарски..
„ Не волим реч „легенда“, ја сам уметник, али сам истовремено реалиста Ако ипак нешто могу рећи за себе, то је да сам признат за најбољег кантиленског баса у свету.“ То каже у једном од својих последњих интервјуа чувени бугарски оперски певач..
2013. ће се у најновијој историји Бугарске упамтити као година протеста. Због њих је у фебруару отишла с власти прва влада партије ГЕРБ на челу са Бојком Борисовим, а нова влада која је дошла на власт после превремених избора одржаних 12. маја, коју..
Ведро
Променљиво облачно