Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1970 – Емил Димитров и његова песма „Земљо моја“

БНР Новини
Фотографија: архива

Године 1970. Емил Димитров је написао музику за песму „Земљо моја“ и посветио је свом сину. Песма је постала позната као „Земљо моја, Бугарско моја“. Аутор текста је Васил Андрејев, а аранжман је урадио Митко Штерев. У тонском архиву БНР чува се снимак ове песме који је 1970. Емил Димитров направио са оркестром „Плаво-бели“.

Песма „Земљо моја, Бугарско моја“ је била забрањена, јер је цензура у њој пронашла буржоаски утицај и алузије на емигранство. Емил Димитров прича: „Оптужили су њене ауторе да су је написали за бугарске емигранте, јер нису у тексту прочитали речи „вратићу се“. Са овом песмом пријавио сам се за учешће на фестивалу забавне песме „Златни Орфеј“, али су променили пропозиције и нисам успео да освојим награду.“

Занимљива је чињеница да је песма снимљена прво на француском језику. Издата је у Француској под насловом „Моника“ и неколико година била је хит у овој земљи. Након бројних концерата у Паризу, иако је имао прилику да тамо остане и гради каријеру, Емил Димитров се вратио у Бугарску. Христо Куртев – председник Међународне академије уметности у француској престоници каже да су многи певачи из Белгије, Холандије, Немачке, Марока и Либана тражили дозволу за извођење песама Емила Димитрова. Тако је Емил Димитров постао први Бугарин члан Савеза француских композитора и примао је ауторску накнаду. Међутим, врата Савеза бугарских композитора за њега остају затворена, због чињеница да певач није имао музичко образовање. Осим у Француској, био је звезда и у Совјетском савезу, где је певао пред бројном публиком.

У својој дугогодишњој каријери Емил Димитров је освојио мноштво награда и признања. Написао је десет хитова који су се нашли на европским топ-листама. Рођен је 23. децембра 1940. г. у породици илузиониста. Као дете путовао је са њима и временом се заљубио у сцену. Примљен је на Високи институт позоришне уметности. Године 1962. први пут је отпевао своју песму „Арлекин“ и тако је почела његова сјајна музичка каријера. На фестивалу „Златни Орфеј“ 1975. ту песму отпевала је Ала Пугачова и освојила Велику награду, а касније постала светска звезда. 

Емил Димитров је написао преко 400 песама, неке од њих за друге извођаче. Аранжмане су урадили Митко Штерев, Морис Алаџем, Александар Јосифов, Најден Андрејев и многи други наши музичари. Од 2000. г. до краја свог живота 2005., због погоршаног здравственог стања, певач се није активно бавио музиком.

Године 2012. Бугарски национални радио је заједно са фондацијом „Емил Димитров“ продуцирао компакт-диск са неким од најбољих песама које је он компоновао и отпевао. Преко музике певач је успео да сагради невидљив мост између Истока и Запада. У једном од својих последњих интервјуа Емил Димитров каже да никада неће бити довољна љубав коју добија од своје публике и не верује да ће се његове песме памтити и кад оде са овог света. На срећу, ово последње се није обистинило, јер се песме краља бугарске поп музике и данас певају.

Колико ноћи нисам спавао,
колико сам друмова прешао –
да се вратим.
Колико сам песама отпевао,
колико мука преживео –
да се вратим.
У мојој лепој земљи
мајку, оца и жену
да загрлим.
Тамо испод родног неба,  
дете моје чека
да се вратим.

Земљо моја, Бугарско моја,
љубави моја, Бугарско моја,
туго моја, Бугарско моја,
љубав ме увек теби враћа.

Чак и негде у свету
да непознат умрем,
вратићу се.
Да у мојој лепој земљи
и траву и земљу
загрлим.
Нек` постанем стручак цвета,
нек` ме познати ветар
загрли,
нек` ме родна поља
песмом дочекају
кад се вратим.

Земљо моја, Бугарско моја,
љубави моја, Бугарско моја,
туго моја, Бугарско моја,
љубав ме увек теби враћа.

Земљо моја, Бугарско моја,
лепа моја земљо,
вратићу се.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Влада Филипа Димитрова

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..

објављено 9.7.15. 13.39

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..

објављено 5.7.15. 10.10

1990. година: Време је наше

„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..

објављено 28.6.15. 10.30