10. фебруара Бугарска православна црква слави успомену на Светог свештеномученика Харалампија, заштитника пчелара који је још познат и као "господар свих болести", а верници га славе, верујући да ће он заштити њихове домове и здравље укућана. На овај дан православни Бугари одлазе у цркву на свету литургију на којој се врши освећење меда. У храму верници остављају посудице с медом и упаљене свеће, а свештеник благосиља мед. У бугарском народном календару постоје и други датуми на које се славе празници повезани са медом и пчелама. Тако, рецимо, о другом свецу, Светом Прокопију, кажу да је у младости био пчелар, те га због тога пчелари поштују као свог заштитника. На дан Светог Прокопија (21.07.) такође се изводе ритуали чији је циљ да се Бог умоли за добар род меда, здравље и берићет. "Чудна мала девојка летела је изнад ливада, чудне песме певала, кад се кући вратила, слатку је гозбу скувала" – гласи једна од најраспрострањенијих загонетки о пчели. Пчели су посвећене и многе лазаричке и божићне песме у којима се девојке благосиљају да буду вредне као пчеле, а кад дође време – да се роје као пчеле. Различити словенски народи се као "пчелињим боговима" обраћају и другим свецима – Светом Константину и Јелени, Светом Алексију, Светом Атанасију, Светом Трифуну и др.

О томе како је настао мед постоје многе приче и легенде. Према једној од њих, Белобог и његов брат Црнобог, богови из словенске митологије, били су помало усамљени. Једног дана Белобог је одлучио да уз помоћ свог брата Црнобога покуша да створи копно. Морао је један од њих да зарони до дна и да донесе материјал од кога ће створити копно. И тако је настало копно, малено на почетку, али зато чаробно и прелепо. Временом је наставило да расте и да се повећава. Пошто је посла било све више и више, сваки бог је себи направио помоћника – Црнобог козу, а Белобог пчелу. Једнога дана је Белобог послао пчелу да надгледа Црнобога и његову козу. У једном тренутку Црнобог је то открио и бацио клетву на пчелу: ко год да те је послао, нека се од сада, па до века храни твојим изметом и излучевинама. Очајна пчела се вратила Белобогу и испричала му за клетву. Белобог је одану пчелу наградио дајући јој посебну моћ, да њене излучевине буду најслађе на свету, дао јој је моћ да ствара мед, а створио је и Словене да гаје пчеле и да се хране и уживају у њеном меду. Друга бајка гласи како је сунце одлучило да се ожени и отишло је код Бога да тражи допуштење за то. "Желим да се оженим, Боже! Хоћеш ли ми то допустити?" упитало је сунце. У то време су ђаво и Бог били ортаци и заједно су радили. Али када је Господ одлучио да ожени сунце позвао је све на свадбу, само је ђавола заборавио. Наљутио се ђаво, узјахао једног зеца и кренуо у непознатом правцу. Бог се сетио шта је урадио и послао једну пчелу да сазна шта је намислио ђаво. Слетела је пчела на ђавољеву капу и чула га како љутито гунђа: "Како Бог не разуме да ако се сунце ожени, родиће се мала сунца и спалиће све. Погле колика је врућина сад, кад имамо само једно сунце, а тек шта ће бити кад их буде више." Кренула пчела да се враћа, али ју је ђаво видео и почео јурити. Она лети, он трчи за њом, покушава да је удари штапом, гађа је камењем, али је пчела успела да измакне ђаволу. Отишла пчела код Бога и испричала му је шта је чула. Бог је обуставио венчање сунца, а пчели је рекао: "У знак захвалности, дароваћу ти моћ да ствараш најслађу ствар на свету – мед."

"Од меда слађег нема, нити милије од драге моје" – често се пева у народним песмама. На свадбама се медом премазују горњи и доњи праг кућних врата кроз која ће проћи млада. Мед је неизоставан део празничне трпезе за Бадње вече и Богојављење, као и за православну нову годину која се по јулијанском календару слави 14. јануара. Медом људи покушавају да умилостиве најопакије болести – велике и мале богиње, кугу и др. Често се и обредни хлеб одозго премазује медом. Мед и пчелињи восак се не користе у магичним ритуалима, али се зато уз помоћ њих скида урок и уклања негативна енергија. Због својих лековитих својстава се мед и восак редовно користе у народној медицини. 

Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова