Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хармоникаш Петар Ралчев о својој љубави према музици

Фотографија: архива

„Истински сам срећан када сам опседнут оним суптилним осећајем који се зове уживање у музици“, каже врсни бугарски хармоникаш Петар Ралчев чије је име одавно познато широм света. Музичар има бројне поштоваоце у Европи, САД и Азији, а на Балкану је права легенда. Више од деценије сарађује са музичарима различитих националности, изводи композиције у духу бугарских народних мелодија, учествује у етно и џез формацијама. О доприносу Петра Ралчева као музичара може се прочитати у енциклопедијској књизи „Историја хармонике“ објављеној 1991. године, чији су аутори Французи Франсоа Билар и Дидије Русен. Последњих година хармоникаш најчешће наступа са џез секстетом „Лоби“ чији је оснивач бубњар Стефан Галан. Његови чланови су и јерменски пијаниста и композитор Тигран Хамасјан, турски перкусиониста Мисирли Ахмет и још двојица познатих инструменталиста. 2014. године секстет је учествовао на неколико џез фестивала у Белгији, Француској и Алжиру.

Хармоникаш Петар Ралчев је музичар са оригиналним стилом који се одликује виртуозношћу, богатом мелодичношћу и хармонијом, смислом за импровизацију.

„За мене је један од професионалних изазова у последњих неколико година учешће у групи која изводи клезмер музику“, каже хармоникаш и наставља:
„Желим да појасним јер можда не сви знају да је то традиционална народна музика источноевропских Јевреја која свој развој доживљава у 20. веку, а извођена је на свадбама и другим прославама. У њој су снажно заступљени балкански и цигански ритмови, а под утицајем музике народа са којима су они живели кроз године. Испала је веома занимљива комбинација музичких стилова и утицаја. Наша група је формирана на идеју америчког пијанисте и хармоникаша Алана Берна који живи у Европи. Он је успешно искомбиновао клезмер и музику цигана лаутара које су некад истовремено постојале на Старом континенту. Музика лаутара је иначе распрострањена у Румунији, Молдавији и Украјини. Први пут смо свирали на фестивалу у Хелсинкију и отада стално добијамо  позиве за учешће на различитим приредбама. Мени је рад са овим музичарима, као и са групом Стефана Галана јако занимљив и инспиративан. Велика ми је част да будем на једној сцени са тако великим инструменталистима.“

На репертоару Петра Ралчева налазе се и ауторске композиције инспирисане музиком различитих народа.

„Најважније је да волиш оно што радиш, да желиш да се стално усавршаваш и учиш – убеђен је музичар. - А у основи свега је љубав према музици. Мораш да живиш са њом. Понекад данима не свирам, али ме мисао о уметности не напушта, стално ми долазе нове идеје. Са 5 година од мог стрица сам научио прву мелодију и одсвирао је на хармоници. Затим сам се школовао код Костадина Миларова у Пазарџику и у Музичкој школи у Пловдиву. Никада нисам мислио да могу изабрати другу професију. Наравно, као клинац сам замишљао да ћу једног дана постати добар фудбалер. Али увек сам знао да је музика моја судбина.

Осетити задовољство музиком коју изводиш, својим наступом на сцени  највећа је срећа. Изузетно важан је контакт међу партнерима на сцени, а када у тој размени емоција учествује и публика, осећај је још узбудљивији.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50