Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Живот је музика тамо где владају љубав и разумевање“ - Величка и Вели Чаушеви

Фотографија: лична архива

Величка и Вели Чаушеви су још из студентске клупе заједно. Они су завршили Академију музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву, а обоје су извођачи фолклорне музике – она је певачица, он - тамбураш, а још свира и на контрабасу, гитари и клавиру. Њих двоје мисле да сличност њихових имена уопште није случајна. У већини случајева су истомишљени и једнодушни, а ако се у нечему размимоилазе, рачунају на љубав и разумевање. „То је кључ хармоније живљења у породици, а и у друштву“, каже Вели.

Недавно су Величка и Вели издали заједнички албум под насловом „Живот је музика“ који се одликује шаренилом мелодија и ритмова. Поред фолклора, он садржи етно, џез и поп композиције, неке од којих изводе са оријенталним модулацијама. Где су корени многоликости њиховог стваралаштва сазнајемо из разговора са овом уметничком породицом:

„То је наш деби албум – прича Вели. - Наслов који смо изабрали је по мени животни мото сваког музичара. На диск смо ставили неколико мојих ауторских песама, док су остале народне у мојој обради. Могу се чути и извођења гостујућих музичара међу којима су прослављени бугарски кавалиста Теодосиј Спасов, трубач Михаил Јосифов и неки други. Композиције се разликују по стилу. Укључили смо и две изворне каракачанске песме које сам обрадио специјално за вокални ансамбл „Спектрум“. Музика ове етничке групе одише спокојем и духом минулих времена.“

Каракачани (у Србији познати и као Ашани) су грчка етничка група која је у Бугарској насељавала источне делове Старе планине. Били су углавном номади који су своја стада дотеривали на пашњаке у данашњој Грчкој. Њихов говор је дијалекат грчког језика. По оцу Величка потиче из каракачанске лозе.

„У стара времена Каракачани су се бавили сточарством – појашњава она. - Водили су стада на пашњаке тамо где су сезонски услови били најбољи. Успостављањем граница нових држава после распадања Отоманског царства већина њих је остала у Грчкој. У Бугарској компактно каракачанско становништво живи у Сливену и Котелу, на истоку Бугарске. Оно чува и негује стару патријархалну традицију и обичаје. И данас склапају бракове превасходно са припадницима своје етничке групе. Предност се даје мушкарцима, они се, рецимо, први хватају у коло, тек онда то чине и жене. Када мушкарци заподену песму, жене им се придружују. Мој отац је јако држао до традиције. Од њега и деде научила сам више десетина песама. Надам се да ћу наћи више времена да подробније истражим каракачанску музику.“

Вели је рођен у граду Котелу где је завршио Националну школу фолклорних уметности. Он припада алевитској заједници, малобројној етничко-верској групи исламске вере која поштује и хришћанске обичаје.

„Алевија код нас има релативно мало, а подаци о њима су прилично оскудни – каже музичар. - Припадници ове заједнице живе у источним деловима Родопа и на североистоку Бугарске – у Разграду, Омуртагу. У њиховој музици се огледа велики утицај бугарског фолклора. Сви у мојој породици певају и/ли/ свирају. Када се на великом празнику окупи цела фамилија може вам се учинити да сте на неком концерту. Мој деда је умео да израђује инструменте, он ми је направио прву бугарију, жичани инструмент на коме се свирало у стара времена. Марија Градешлијева је моја прва учитељица, она ми је „ставила тамбуру у руке“, док сам у Музичкој школи био у класи Христине Којчеве. Композицију сам завршио код проф. Димитра Тапкова, на кога чувам драге успомене. Свирам и на гудачким инструментима. Можда зато и наша ћерка Дијана сада учи виолину, а поред тога и лепо пева.“

У студију Радија Бугарска мала Дијана је отпевала најновију песму коју је научила, а изводи је уз пратњу, наравно, тамбуре.

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре,..

објављено 18.6.24. 10.15

„Хоћу ли пољубити“

Дани Илијева, коју смо упознали прошлој сезони музичког такмичења „Глас Бугарске“, представља своју нову песму под насловом „ Хоћу ли пољубити “ . Са само 16 година, Дани је 2022. године постала најмлађи победник фестивала „Бургас и море“. Ово није..

објављено 17.6.24. 10.15

Димитар Карамитев: Бугарски кавал је најбогатији украсима – кроз њега говори велика душа нашег народа

"Одрастао сам уз звук кавала. Памтим породична окупљања у Старој Загори сваке суботе, са поводом и без повода, на којима се увек певало" – прича о својим првим сусретима са народном песмом и кавалском пратњом Димитар Карамитев. Он је извођач из..

објављено 16.6.24. 11.20