Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рекордан број археолошких истраживања у 2014. години

БНР Новини
Налази из светилишта нимфа и Афродите код села Каснаково

У Софији је отворена Осма национална изложба „Бугарска археологија“. До 29. марта становници и гости главног града могу да виде најзанимљивије налазе протекле археолошке сезоне. У поставци учествују Национални археолошки институт са музејем при Бугарској академији наука и 16 музеја из земље.

„Врло успешна, са много налаза“ – овим је речима доцент Људмил Вагалински, директор музеја Академије, окарактерисао протеклу годину. И још:

„Ако треба окарактерисати бугарску археолошку 2014. годину, онда морамо рећи да је она забележила рекорд у погледу броја теренских истраживања. Њих је било преко 400, у том броју посматрања, проучавања, али основно – ископавања.“

Разлог интензивне сезоне су ангажмани бугарских археолога на истраживању објеката поред којих ће пролазити аутопутеви „Струма“ и „Марица“, трасе гасовода и железничке пруге. 

„Осим за инфраструктурне пројекте, прошле године бугарска влада је издвојила троструко више средстава за планирана истраживања од износа трошених претходних 5 година. Не знам да ли ће се то поновити и ове године - наводи доцент Вагалински. - И када је реч о количини – да, то је рекорд. Али смем тврдити да су археолози свој посао обавили врло квалитетно. Сада желимо да покажемо јавности зашто и како се троше средства пореских платиша. Због тога приређујемо и изложбу.“

Поставка преко предмета и постера приказује 23 објекта са више од 280 налаза. Скоро 30 других локација присутно је само преко постера. Од палеолита до касног средњег века – такав је оквир истраживања у протеклој години. Нека од њих трају већ више деценија – то су истраживања бугарских престоница, некропола црноморског полиса Аполонија и других значајних објеката.

Већ неколико година бугарско-француска екипа под руководством археолога Николаја Сиракова и Жан-Лика Гваделија истражује тајне пећине Козарника у североисточној Бугарској. Управо тамо су пронађени најстарији трагови људског присуства у Европи. Протекле године је откривена и својеврсна мануфактура накита из доба палеолита.

Налази из пећине Козарника

„Већ у претходним сезонама смо наилазили на поједине обрасце, мада им нисмо поклонили потребну пажњу. Али сада већ видимо да се ради о организованој производњи, чак можемо говорити о својеврсној радионици за украсе у том далеком периоду - каже доцент Николај Сираков. - Материјал за њих су претежно пужеви, ређе шкољке /реч је о фосилима/. Већ знамо одакле потичу – људи из доба палеолита су их налазили у неколико ерозијских пукотина надомак Дунава. Неки од њих су са траговима обраде, тј. пробијали су их да би их користили као лични накит и израђивали брошеве, минђуше, огрлице и сл. И када кажем „лични накит“ то је од великог значаја. Реч је о почетку персоналног самоидентификовања, као и колективног, што је врло важно: то је наша група, за разлику од суседне. Другачије речено – постоје зачеци етнолингвистичких заједница.“

У току истраживања пронађена је и статуета бујне женске фигуре, која одговара укусима наших палеолитских предака. „То је први сличан налаз на Балкану - подвлачи археолог Алета Гвадели. - Претпостављамо да је израђена од кости али нам није познато које животиње. Можда се ради о лосу или бизону.“ Алета је изузетно задовољна и пронађеним фрагментом руке бебе неандерталца – тзв. палчане кости. Она је стара око 130 хиљада година. Слични налази су изванредно ретки у свету.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Павлова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Красимир Станчев

Посредством језика могу се слати поруке мира, али и објављивати ратови

„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир Станчев улива наду да ће се све блеђи интерес за бугарско писмо, бугарски језик и бугарску културу у..

објављено 14.7.24. 09.05

Почиње пето издање Топло феста /13-14.07/

Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених змајева полетеће изнад „Топлоцентрале“ у суботу, 13. јула, када ће званично бити отворено овогодишње,..

објављено 13.7.24. 09.05

Национални фонд за културу нема довољно административних капацитета

Привремени министар културе маестро Најден Тодоров је, одговарајући на питања посланика, навео да у Националном фонду за културу има 11 запослених. Они морају расподелити милионе евра за културу у оквиру Плана опоравка и отпорности. Тодоров сматра да се..

објављено 10.7.24. 11.15