20. фебруара по други пут ће бити уручене Годишње фолклорне награде по имену прослављене народне певачице Ђурђе Пинђурове чију 120. годишњицу рођења обележавамо ове године. Према пропозицијама, овај догађај се одвија у две фазе. На почетку године се одређују добитници награде за целокупан допринос развоју фолклорне музике. До краја септембра ће постати позната имена победника у појединим категоријама – „Глас године“, „Албум године“, „Омиљени извођач“ и др. Организатор је удружење „Наследници народне ватре“ уз подршку познатих домаћих извођача и фолклориста.

Нови добитници награде за целокупан допринос су већ познати. Гласање се одвија електронским путем на сајту Годишњих фолклорних награда. Највећи број поштовалаца бугарске изворне музике дао је свој глас великој народној певачици Љупки Рондовој и дугогодишњем кореографу Ради Радеву.

Љупка Рондова која је рођена у Егејској Македонији, једна је од најомиљенијих народних певачица у Бугарској. Њен живот у младости је био тегобан, пун лутања, невоља и лишавања, али су је песма и народно стваралаштво својом невидљивом и неисцрпном енергијом снажили да успе. У својим најранијим годинама доживела је Грађански рат у Грчкој (1946-1949.), услед чега се њена породица расула по свету. Са неком другом децом емиграната послата је најпре у Румунију, затим у Пољску да би се на крају обрела у Чешкој. Тамо је завршила гимназију и Филозофско-филолошки факултет Карловог универзитета. Говори неколико страних језика. Дошла је код рођака у Бугарску, а касније се цела њена породица окупила у Софији. Дуго година је радила као филолог у Ансамблу народних песама и игара „Гоце Делчев“ у Софији. Она је уједно међу најпознатијим солисткињама састава. Певала је на свим континентима где има бројне поштоваоце. Непроцењив је њен допринос истраживању и записивању народних песама из њеног родног Костурског краја. Изнела је на видело дана и учинила популарним песме из зборника Бугарских народних песама браће Миладинових, штампаног 1861. г. у Загребу. Пише и ауторску музику на текстове савремених песника у фолклорном стилу. Такве су рецимо песме – „Велико, дуљбер Бугарко“, „Три коња лудо тераше“, „Будинска Јана“ и др.

Награда за целокупан допринос фолклорној музици припала је и кореографу Ради Радеву. У дечјим и младалачким годинама био је плесач у разним саставима. Државном ансамблу народних песама и игара „Филип Кутев“ придружио се 1955. г. Нашавши се међу врсним музичарима, кореографима, композиторима и извођачима, он је стекао сва она знања и искуства која су му помогла да стаса у оригиналног уметника. Утемељивач је Шопског ансамбла у Софији за који је специјално креирао неке од својих најпознатијих плесних поставки. Са тим ансамблом је освојио бројне награде и задобио признање и љубав публике.

Годишње фолклорне награде по имену Ђурђе Пинђурове ће бити додељене у једном од познатих софијских локала чији је ентеријер пројектован у етно стилу. Том приликом једна од најталентованијих ученица Љупке Рондове отпеваће песме са њеног репертоара.

Превела: Ана Андрејева