"За сваку грешку има опроштаја", гласи стара изрека која нас и данас подсећа да искрено покајање заузврат добија исто толико искрен опроштај. Бар у већини случајева.У бугарском народном календару постоје дани на које сваки хришћанин добија опроштај свих својих грехова. Стога се и један од најбитнијих дана на који се опраштају свађе и увреде зове Проћке, како још зовемо Сирницу или Беле покладе. Реч је о обичају који увек пада у недељу пред Велики пост. Ово је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс.

Седмица која претходи Белим покладама у народу је позната као Сирна (Сиропусна) недеља. Претходне две недеље такође имају своја имена. Једна је Недеља самовољног, блудног сина или "трапава", то је седмица током које се укида пост средом и петком. Следи "чиста" или Месопусна недеља током које се средом и петком пости, али је у осталим данима дозвољена употреба меса, а завршава се Месним покладама.

Иза ове недеље долази Сиропусна недеља током које се једу сир, јаја, маслац пошто се те намирнице неће конзумирати док траје Велики пост. Месо се током ове седмице не једе. Некада су сви постили, изузетак су чинили само деца, болесни, стари људи и они који су кренули на пут. У току Сиропусне недеље сви су се међусобно дружили и веселили. Момци и девојке су сваког дана играли кола, јер док траје пост није дозвољено да се приређују весеља и тако све до Васкрса. Током Сиропусне недеље се вежу љуљашке на којима се љуљају неудате, односно неожењени верујући да ће тако измолити здравље и срећу приликом удаје или женидбе. У народном календару ово је период када су венчања допуштена.

Беле покладе су најсвечаније покладе у току године. На тај дан синови и ћерке са својим породицама обилазе родитеље, кумове, родбину како би једни од других тражили опроштај и дали га за дотадашње увреде, немар и свађе. У народу се веровало да човек не може часно да започне пост и пречисти душу своју уколико не добије опроштај од свих оних којима је својим понашањем нанео штету или их је увредио. Увече, пре него што се породица окупи око празничне трпезе, у кући се такође обавља ритуал опраштања грехова. Млађи љубе руке старијима и говоре: "Опрости!", на што старије особе одговарају: "Нека је од Бога опроштено!" или "Нека ти је просто, сине!" Стога су Беле покладе још познате и као Проштене покладе. Обредна вечера и весеље трају до поноћи, а у поноћ наступа пост.

Празнична трпеза се не кади, нити се врше одређени ритуали за њом, али се зато на њој обавезно налазе маслац, јаја, сир, гибанице и друга јела са млечним производима. У прошлости су домаћице узимале од свих празничних јела како би дали сиромашнијим породицама да и оне, по обичају, почну пост. После вечере следило је "ламкање," односно "гатање" јаја. Домаћин би узео ољуштено кувано јаје, парче сира или беле алве, увезао га црвеним кончићем, а потом везао за греду на плафону. Затим сви би сели у круг око стола и тако би кренуло ламкање јаја. У неким деловима Бугарске вежу се јаје, сир и угљен. Затим се руком окреће јаје које виси увезено у конац, а свако од присутних покушава да га ухвати и загризе. Све се то врши без помоћи руку.

"Такозвано ламкање које обавезно прати Беле покладе представља обичај обредног карактера“, пише истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов. Веровало се да ће оног који успе први да ухвати зубима јаје или угљен током целе године пратити нарочита срећа. Обичај је да се ухваћени угљен чува целе године, јер он помаже у свакој болести код људи и животиња. Након што буде завршено обредно нарицање за богат род пшенице, конац, којим је јаје било увезено, спаљује се. Уколико конац сагори до краја, нарицање ће се обистинити. У неким крајевима земље у ноћи Белих поклада се изводи обичај оратник или олалије који је везан за паљење ватра око којих се играју кола. После Белих поклада људи улазе у Велики пост који претходи најсветлијем хришћанском празнику, Васкрсењу Христову.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова