Током ове недеље лист „Хуријет“ је, позивајући се на турску обавештајну службу, саопштио да борци терористичке организације „Исламска држава“, који имају сиријске и палестинске пасоше, планирају да уђу у Бугарску и да остваре нападе у земаљама ЕУ. Власти у Анкари нису потврдиле, али нису ни званично демантовале вест која је у Бугарској изазвала велико интересовање, јер бугарске специјалне службе такође тврде и то већ дуго времена, да снажни прилив емиграната ствара ризик од продирања терориста. Почетком јануара ове године Бугарска је изручила Шпанији тројицу џихадиста ухапшених на граници са Турском који су намеравали да се придруже снагама „Исламске државе“ у Сирији. Уследило је изручење Француској једног другог лица задржаног на турској граници за које се сумњало да је учествовало у атентатима у Паризу. Вести које су ове недеље стигле из Турске су посебно забрињавајуће као индикација да је Бугарска транзитни коридор за терористе и то не само из Европе према немирном Блиском истоку, већ и са Блиског истока према Европи. Као спољна граница ЕУ Бугарска је високо одговорна за спречавање овог процеса. Зато је на форуму у САД посвећеном борби против страних бораца који напуштају своје земље да би се улили у редове терористичких група бугарски вицепремијер Меглена Кунева посебну пажњу скренула на неопходност јачања контроле спољних граница ЕУ. У том контексту, по ко зна који пут, Кунева је подвукла да ће проширење шенгенске зоне на Бугарску и Румунију, као и коришћење информационих система од свих земаља-чланица Уније допринети свеукупној европској безбедности. Оно што је изјавила Кунева на форуму у САД посвећеном борби против тероризма у директној је вези са тезом коју је пре месец дана обелоданио председник Европског парламента Мартин Шулц да приступање Бугарске и Румуније шенгенском простору мора постати део дебата о новој европској стратегији безбедности. Очекује се да ће дебата о том питању бити актуелизована у марту месецу ове године.
Превод: Албена Џерманова
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..