Све је почело пре неколико година када се Никола Горјалов вратио у Софију. Тек што је био дипломирао на конзерваторијуму „Принц Клаус“ (Prince Claus Conservatory in Groningen) у Гронингену, Холандија, смер за удараљке. И пошто му је струка прилично бучна, он је потражио локацију са добром звучном изолацијом где би могао радити а да не смета комшијама. Поред тога имао је жељу да предаје и позива колеге са којима би заједно свирали. Постепено је окупио неке од пријатеља са којима је студирао у Холандији и решио да отвори музички атеље.

„Почео сам пре три године, али је најуспешнија досада била можда 2014. Имао сам могућност да позовем неколицину страних музичара код којих сам се стручно усавршавао. На конзерваторијуму у Холандији је постојала пракса да гостују предавачи из САД који су држали једнонедељне мастер класе и приватне часове. Када је пред тобом неки доказани мајстор свирања, имаш прилике да му поставиш питања, да чујеш његово мишљење, па чак и да са њим нешто одсвираш … То улива нову енергију. Срећан сам што је захваљујући „Грув атељеу“ у Бугарску стигао Јорис Тејпи (Joris Teepe), шеф џез департмана у Грононгену. Он је одржао успешну радионицу, приредили смо концерте, свирали и у концертном студију БНР. Људмил Крумов који живи у Холандији такође нам се придружио. Мени је било велико задовољство да овде дочекам и мог предавача Џина Џексона (Gene Jackson) који је водио наставу из перкусија. А такође и Дона Брејдона (Don Braden), шеф катедре за саксофон на конзерваторијуму „Принц Клаус“. Дон је имао речи похвале за моју иницијативу, али ме је посаветовао да окупим стални тим са којим да изводим овај програм.“

„Нисам ову обуку назвао Радионицу бубњева, већ „Атеље ритма“, зато што је на нашим часовима ритам био у основи свега. Предавачи су били Американци, који и сами концертирају. Уобичавали су да нам кажу: „Овде, у Европи, склонији сте коришћењу класичног хармонског језика, развијеног у касним делима Јохана Себастијана Баха.“ У њиховој образовној традицији ритам у свим аспектима музике је изузетно важан. Томе подучавам и полазнике мојих курсева, објашњавам им шта представља такозвана „пирамида ритма“. Свака ритмичка јединица може да се подели на мање елементе. Музичари морају познавати ту пирамиду и држати константни темпо помоћу свог „унутрашњег метронома“. На моје курсеве долазе студенти са Музичке академије као и многи аматери који су толико заљубљени у музику да налазе времена да је изучавају. Наша амбиција је да проширимо активности, да бирамо занимљивије теме и ангажујемо нове предаваче.“

Концерт уз учешће Љолева, Александра Логозарова и Борислава Петрова