23. фебруара основана је Асоцијација фудбалских тренера у Бугарској. Међу оснивачима су истакнута имена домаћег фудбала. „Једини људи у фудбалу који досада нису имали своју организацију су тренери. А управо они се најбоље разумеју у њега“, сматра Стефан Грозданов, један од оснивача Асоцијације. Фудбалски стручњак Димитар Димитров-Херо тврди да је данас бугарски тренер боље припремљен него што је био пре 20 година. Али зашто то не даје очекиване резултате? Одговор на ово питање даје Стојчо Младенов, тренер ФК ЦСКА, који припада златној генерацији бугарског фудбала из 80. година 20 века. „Бугарски тренер је веома талентован. Међутим, питање је како без средстава направити селекцију, како привлачити фудбалере и како их мотивисати да излазе на терен и да поштују сва тактичка упутства, када 2-3 месеца не примају плате?!” – поставља реторичко питање Младенов:

„Бугарски тренер је стално понижаван. Његова судбина зависи од једне победе или од једног пораза, осликава ситуацију Стојчо Младенов. У Бугарској нас не поштују. А у иностранству тренер је број 1. Власници клубова имају поверења у њега, јер он сноси потпуну одговорност за наступ играча. Када неки тренер преузима одговорност за један тим, он у ствари залаже свој ауторитет. У фудбалу постоје негативни резултати који не зависе увек од тренера, већ и од квалитета фудбалера, од селекције. Тренер на Западу има самопоуздање. А уколико власници клуба одлуче да га отпусте, он је 100% осигуран и заштићен с правног аспекта. Код нас ситуација није таква. Овде тренер ради за ситне паре и после првог меча већ га гоне. На тај начин уништавамо не само искусне стручњаке, него и наше будуће тренере.“

Према Младенову на Западу поштују бугарске професионалце више него ми овде.

„Као да су тренери данас боље припремљени, а сви видимо какви су резултати, такав је тужни биланс тренера Велислава Вуцова. У жребу квалификационих група за одлазак на Евро 2016. у Француској наша се мушка селекција нашла у четвртом „шеширу“ са најслабијим тимовима. Млади се уопште ни за шта не могу изборити, а јуниори не могу да се достојно пласирају на ниједном турниру. Клупски тимови, осим лепе птичице са именом „Лудогорец“ која лети изнад нашег муља, испадају већ у првом колу и то од много слабијих тимова. Имамо тренере, а немамо играче. Некада су наши фудбалери играли у „Барселони“, „Манчестер Јунајтеду“ и „Бајерн Минхену“. А сада се радујемо ко да смо послали некога на Месец, ако имамо бугарског фудбалера на резервној клупи „Спортинга“. У Бугарској има око 1.000 тренера. Ми треба да се удружимо, да размислимо о овој жалосној ситуацији. Досада смо ћутали, јер свако ко се усуди да нешто каже одмах добија новчану казну од Фудбалског савеза. И тренери као да немају права да се бране од свих оптужби које им се стално упућују.“

Идеја нове структуре је да заштити тренере, да им помогне у раду са идејама и препорукама у сфери домаћег првенства, лиценцирања клубова и наставника, размене искуства између старе и младе генерације тренера. Асоцијација ће постати и члан УЕФА и одржавати везе са сличним европским организацијама. Користиће њихово искуство како би се научила да се бори са неправилностима у бугарском фудбалу. У Хрватској, например, закон забрањује клубовима да мењају тренере више од два пута годишње, а у Бугарској ФК Славија је за свега 12 месеци променио 5-6 тренера, што му уопште не даје шансу да покаже своје способности. Други пример грешке је отпуштање тренера друголигашког клуба са образложењем да му фудбалери не играју добро, иако му је тим завршио међу првима. Оснивачи Асоцијације изјављују да не намеравају да се сучеле са Бугарским фудбалским савезом, већ да заједно са њим решавају све проблеме. То је шанса за остварење сна свих наших фудбалера, тренера и навијача: да имамо снажну националну селекцију, одличне клупске тимове и бугарски фудбалери да проносе славу отаџбине широм света.

Превод: Александра Ливен