Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стари свадбени обичај из Тракијског краја кандидат за Гинисову књигу рекорда

БНР Новини
Фотографија: ludogorie.eu

Удружење „Лудогорије“ из Разграда конкурисаће за улазак на листу Гинисове књиге рекорда свадбом по старим бугарским обичајима са највише гостију и најдужом трпезом. То ће бити најављено на четвртом Националном фолклорном сабору „Лудогорије“ који се традиционално одржава од 3. до 5. јула у локалитету Пчелина крај Разграда. Трећег дана сабора гости ће имати прилику да учествују у реконструкцији старог свадбеног обичаја из 19. века.Ову вест је објавиоВалентин Димов, председник удружења:

„Циљ нам је да сваке године на сабору „Лудогорије“ представљамо аутентичне ритуале везане за традиционалну бугарску свадбу из различитих етнографских области и да свима који то желе омогућимо да се укључе у свадбено славље. Прошле године смо реконструисали стари свадбени обичај који је приказан упознатом бугарском филму„Преломно време“. Младенци Викторија и Денислав једно другом су се зарекли на вечну љубав и верност. Овим ритуалом из Родопског краја поставили смо балкански рекорд – око софре дуге 640 метара окупило се 1.520 гостију. После тог догађаја многи људи из Бугарске и иностранства су успоставили контакт са нама и изразили жељу да присуствују следећем венчању које ћемо приредити, што нас је навело на идеју да се можемо пријавити за Гинисову књигу рекорда.“

Организатори манифестације бирају младенце из етнографске области, из које потиче свадбени обичај. Ове године срећници ће бити Стојка из Нове Загоре и Росен из Старе Загоре – два града која се налазе у срцу области  Тракије. Они ће се венчати према старом свадбеном ритуалу који је постојао пре 100 година. У њему ће учествовати 12 изворних група. Међу њима је и група старијих жена јер су оне, по речима Валентина Димова, најбољи чувари изворног мелоса и традиција. Иначе, припреме су у току. Наручено је 4.000 земљаних зделица, 4.000 дрвених кашика, 600 погача, 600 кг белог сира. Домаћини су спремни да дочекају око 4.000 гостију. За ту прилику ће набавити 25 јагњади, а јагњетина биће припремљена у највећој „јуначкој тепсији“ и највећем „јуначком тигању“. Ту ће бити и 2 тоне рујног вина које ће се точити из 8 буради постављених око трпеза, свака дуга 120 метара.

„Биће то право народно славље. Прошле године у њему је учествовало 120 фолклорних састава из целе земље, а и сада очекујемо бројне извођаче и инструменталисте“, каже са поносом Валентин Димов и додаје:

„Ми ћемо свакако наставити традицију очувања фолклорног наслеђа. Следеће године ћемо представити стару капанску свадбукоја је изузетно колоритнаи богата занимљивим обичајима и обредима. Капанци су иначе етнографска група Бугара који живе на североистоку земље – у областима Разград и Трговиште. Међутим, желим да нагласим да сви гости на свадби морају бити у традиционалним бугарским ношњама. Наш циљ је да овим спектакуларним догађајем код младих развијамо љубав према фолклорној традицији бугарског народа кроз игру, песму и дружење и да наша деца и будеће генерације помно негују фолклорно богатство и старе бугарске обичаје.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25