Први март је један од омиљених датума у празничном календару Бугара. Он је весник надолазећег пролећа, дан када се најближима и пријатељима са пуно љубави поклањају мартенице – традиционални украси од испреплетене црвене и беле вунице или конца који се носе на одећи или вежу око руке попут наруквице. Верује се да доносе срећу, здравље и дуг живот и штите од урока. И млади и стари их носе све док не виде прву ласту или роду, а онда их завежу на гранчицу неког процветалог пролећног дрвета. Мартенице су уједно и пригодан начин да одобровољимо Бабу Марту – митску старицу превртљиве ћуди, баш као и време током марта. У традиционалним представама Баба Марта се везује за женско начело – не само због честих промена распложења, него и због њене снаге да сваке године удахне нови живот природи која се полако буди из зимског сна.

Наши преци су израђивали те јединствене рукотворине од вунице или конаца. Класична комбинација је од црвене и беле боје, али су познате и другачије варијанте. У неким крајевима земље си их правили од плаве и беле вунице (обично за мушка деца), или плаве и црвене (околина Софије и Мелника). Мартенице чак могу бити и једнобојне – скроз беле или скроз црвене, а у Родопима су популарне разнобојне мартенице - као да је у њих уткана дуга. Понекад се од белог и црвеног конца израђују минијатурне фигурице традиционалних народних јунака – Пижа и Пенде.

У прошлости су мартенице носиле не само на рукама, него и око врата, на ногама, испод рукава кошуље – изнад лакта, испод појаса, па чак и у гаћама код мушкараца и неожењених момака. Сва ова места нису случајно изабрана, то су зглобови, који повезују одређене делове тела и сматрају се нејаким и угроженим, па им је управо зато потребна заштитна снага мартенице.

Према древној традицији најчешће су за израду мартеница задужене старије жене, али има и изузетака, рецимо у неким крајевима девојка израђује мартеницу као посебан љубавни дар свом вољеном момку. Мартенице су везивали не само на људе, већ и на стоку – за здравље и плодност.

Обично се бела и црвена боја мартенице тумаче као симбол женског и мушког начела, пасивног и активног, чистоте и животне снаге. Индикативна је чињеница да су ове боје са истом симболиком присутне и у свадбеним обредима. У многим крајевима Бугарске млади улазе у свој нови дом следећи пут црвене нити или мартенице. Преплитање беле и црвене боје уочљиви су и у одећи младих: млада је са белом прегачом око које је намотан црвени појас, а младожења је са црвеним појасом и увученом у њега белом марамом. Као да су младожења и млада „живе мартенице”, попут фигурица Пижа и Пенде. Везу између мартенице, зачећа и рођења доказују и неки специфични народни ритуали, код којих се црква опаше дугачком мартеницом за срећан брак или за зачеће, а пелене новорођенчета повијају се повојем од усуканог белог и црвеног памучног конца.

Превела: Катарина Манолова