Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Композитор Кристиjaн Боjaџијев – о музици, првим корацима и наградама

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Композитор Кристијан Бојаџијев добитник је више награда за своје стваралаштво. Поприличан број одликовања додељен му је  као музичком уреднику и водитељу емисија програма „Христо Ботев“ БНР. Пре бројаних месеци навршио је 60 година, а 26. фебруара добиће специјалан музички поклон од својих колега и пријатеља – у концертном студију Радија биће изведене неке од најпознатијих његових песама у интерпретацији Орлина Горанова, Маргарите Хранове, Михаила Јончева, група „Трик“ и „Те“  ("Они"), „Спектрум“ и др.

Предлажемо вам интервју Албене Безовске, у којем композитор наводи неке од најинтересантнијих момената своје биографије.

„На Бугарском националном радију пружена ми је одлична шанса да водим музичку емисију – прича Кристијан. Жеља ми је одувек била да представим оно најбоље, да аудиторујуму скренем пажњу на несвакидашње или јединствене музичке снимке. Музика је моја звезда водиља и чежња моје душе. Фонотека радија поседује мноштво тонских записа – страних и домаћих, старих и нових – не би било претерано рећи да је она права ризница. Оно што некада нисам могао наћи у фонотеци, носио сам из моје кућне фонотеке коју сам почео сакупљати још у ђачким годинама. Сада се скоро све може открити на интернету, али смо некада рачунали на грамофонске плоче, до којих смо понекад тешко долазили. Кад би неко ишао у иностранство, молили смо га да нам донесе неке плоче. Било је неке чари у очекивању жељене музике као и приликом првог њеног слушања.“

„Скептичан сам према успесима и посебно према оним личним – каже још композитор. Одувек сам мислио да су то животна искушења. Руку на срце, свака награда ме радује. Имам веома живе успомене на међународно такмичење „Златни Орфеј“ 1992. г. Ја сам конкурисао композицијом „Близу мене“ коју је певао Вили Кавалџијев. Део ове песме певач изводи уз пратњу клавира, а све остало време прати Фестивалски оркестар. Тај оркестар су сачињавали цео Биг бенд БНР и неки од гудача Симфонијског оркестра радија, диригент је био незаборавни Вили Казасјан. Знајући колико сам вешт у свирању на клавиру, донекле је било дрскост с моје стране да наступим на тој сцени и у том престижном друштву. Али је све испало добро. Толико добро да су ми доделили велику награду „Златни Орфеј“.  Четири године касније опет ми је припала иста награда – тада већ за песму „Немој то поново чинити“ у интерпретацији дуета „КриМи“, у коме певамо Михаил Белчев и ја. За мене одликовања тог такмичења имају симболични значај. Нећу заборавити 1969. годину када је на истој тој сцени у одмаралишту „Слнчев брег" мој отац (композитор Атанас Бојаџијев) постао први добитник прве статуете „Златни  Орфеј“.

Занимљива чињеница из професионалне биографије Кристијана Бојаџијева је то што се он релативно касно почео бавити музиком. Музика је, наравно, још из детињства била стално у његовом породичном окружењу. Мајка и отац су у два наврата покушавали да га наговоре да учи клавир, али без икаквог успеха. Зато су га оставили да се посвети својим дечачким интересовањима. Прве часове из музике је узео када се вратио са одслужења војног рока – када му је било 20 година. И опет је почео да поступа на нетрадиционалан начин. Поред усвајања основних техничких вештина, покушавао је да скида по слуху своје омиљене поп и џез композиције.

Ево шта каже о свом првом композиторском успеху.

“На клавиру мог оца случајно сам видео неки рукописни текст Михаила Белчева. Помислио сам, ајде да покушам да напишем музику за овај текст. Ишло ми је некако од руке. Када се отац вратио кући, ја сам одсвирао песму, она му се допала  и онда ми је рекао да се јавим певачу и почнем радити са њим. Био сам сав срећан! Пожелео сам да то поделим са неким пријатељем, отишао сам код Румена Бојаџијева из ФСБ. У оно доба смо били блиски пријатељи какви смо остали и данас. Он је таман био написао „Пешчани сат“, песму која је постала један од хитова Васила Најденова. Моја последња композиција зове се „Јуче“ на текст Валерија Станкова. На неки начин је повезана са Битлсима, док текст осликава животну ситуацију. Створена је пре нешто више од годину дана, али сам је тек сада снимио у студију Ивана Лечева. Он ју је миксовао. Премијера овог снимка је поклон пријатељима Радио Бугарске.“

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50