„Дијалог међу религијама не подразумева само знање о верским празницима припадника других вера који живе у нашем друштву. Веома је битно схватити да је овај међуверски дијалог део наше шаролике културе која представља букет верских вредности и светоназора, по којој смо ми познати у свету.“ Овим речима је потпредседница Бугарске Маргарита Попова дочекала турску делегацију у чијем су саставу били универзитетски предавачи који су нашу земљу посетили у склопу замашног пројекта.

Појединости о тој посети сазнајемо од дра Саваша Кафкасијалија (Savaş Kafkasyalı), предавача на Департману за међународне односе Универзитета Кирикалија (Kırıkkale):

„Радимо на великом пројекту – „Дијалог међу религијама на Балкану и ширење ислама“. Циљ нам је да обиђемо све балканске земље и припремимо научну монографију, која обрађује тему о дијалогу међу религијама у прошлости и данас и која истовремено даје поглед у будућност. До сада смо посетили 8 балканских земаља: Црну Гору, Албанију, Македонију, Косово, Босну и Херцеговину, Србију, Хрватску и Словенију. Девета земља на нашем путу по Балкану је Бугарска. Били смо у Софији и многим другим градовима где смо имали прилике да разговарамо са државним званичницима, научницима, верским лидерима, са председником Организације Јевреја у Бугарској „Шалом“ и са неким истакнутим интелектуалцима.“

Говорећи о политици Републике Бугарске у односу на религије, потпредседница Маргарита Попова је поручила:

„Развој међукултурног и међуверског дијалога одражава се позитивно и на квалитет живота. Они који потичу из подручја у којима не живе припадници различитих етноса и религија теже ће схватити оно што ја осећам. Али за човека поред кога је у клупи седео неко ко је друкчијег етноса или који има пријатеље из региона у којима се исповеда различита вера, ствари изгледају потпуно другачије. Зато и кажем да није довољно да се у свакодневним контактима ограничимо на међуверски и међукултурни дијалог. Тај дијалог, менталитет и ту политику морају усмеравати државне институције, политички функционери, верске вође. Добро знам шта значи живети у месту где има припадника више етноса, колико је важно разумети различитост и те међуљудске односе пројецирати на државну, културну и образовну политику. У данашњим данима морамо уложити огромне напоре у васпитању толеранције, поштовања различитости и духовне слоге код деце и нас самих. Ако допустимо да као нација, заједница, као комшије и људи који насељавају један регион, обележен специфичним облицима блискости, живимо изоловано једни од других, никаква европска идеја неће заживети, нити опстати.“

Маргарита Попова је као пример толеранције навела свој родни Велинград: „Кад бисте у недељу отишли на пијацу у Велинграду, одмах ћете схватити шта имам у виду. Људи из брдско-планинских села: Срнице, Јакоруде и неких других долазе и продају домаћи сир, маслац, месо, малине и боровнице. Градска пијаца Велинграда представља мозаик вера и култура. Долазе и многе жене из околине Велинграда које хеклају и своје ручне радове нуде на тој пијаци. Затим иду да се моле у џамији, а ми идемо да упалимо свећу у цркви. И тако то иде годинама. Велинград је симбол међуетничког разумевања и толеранције.“

Следеће станице на путу турских предавача су Грчка, Румунија, Мађарска и Пољска.

Превела: Ана Андрејева