Одлуком бугарске владе од 13. фебруара 2003. године 10. март се у Бугарској обележава као Дан Холокауста и жртава злочина против човечанства. Тога дана 1943. године пловдивски митрополит Кирил, касније бугарски патријарх, и софијски митрополит Стефан, осујетили су депортацију више стотина Јевреја из Пловдива у нацистичке концентрационе логоре. Нешто касније, 17. марта 1943. године, заменик председника 25. сазива Народног собрања Димитар Пешев је у писму са потписима 42 народна посланика иступио против депортације бугарских Јевреја. Тако су захваљујући активном залагању бугарске јавности Јевреји у Бугарској спашени. Данашњи бугарски историчари, политичари и јавни радници оцењују напоре на спасавању бугарских Јевреја за време Другог светског рата као један од највеличанственијих тренутака у историји Бугарске у 20. веку.
„Тежак избор од великог значаја: Судбина бугарских Јевреја - 1943.“ – под овим насловом 9. марта у Националном дворцу културе отворена је документарна изложба, чији су организатори Државна агенција „Архиви“ и Фондација „Бугарско памћење“, уз садејство Националног дворца културе. Изложба садржи 32 паноа, који на бази архивске грађе представљају историју бугарског јеврејства, надимање антисемитизма у Европи и напоре бугарске јавности на спасавању бугарских грађана јеврејског порекла.
„То је уопштени поглед на целокупну историју и дешавања у земљи пре ступања на снагу Закона о заштити нације 1941. године и за време његове примене. У организацији изложбе учествују све регионалне дирекције Архива, каже куратор Иванка Гезенко:
„За експозицију, као природни оквир појединих докумената, коришћено је графичко оформљење једне кетубе – то је брачни уговор, који је код Јевреја неодвојиви део церемоније ступања у брак. Кетуба је обично веома лепо урађена, у Бугарској има негде 30-40 очуваних кетуба. Иначе на дну сваког паноа приказана је шестокрака Давидова звезда, симбол јудаизма.“
Уредник изложбе одабрао је управо тај симбол животне радости - кетубу, да би кроз историју пропратио како су после Нирнбершких антијеврејских закона у Немачкој један за другим почели да нестају обојени елементи на кетуби, а у периоду примене Закона о заштити нације код нас до 1944. године сваки Јевреј изнад 10 година старости морао је обавезно да носи на истакнутом месту шестокраку жуту звезду.
Вања Гезенко цитира Димитра Пешева, који каже: „Част и достојанство Бугарске, њеног народа, то није само осећање, него пре свега елемент њене политике. То је политички капитал непроцењиве вредности, зато никоме није допуштено да га неоправдано расипа.“
Експозиција „Тежак избор од великог значаја: Судбина бугарских Јевреја -1943.“ је двојезична - на бугарском и енглеском језику. Као део прослава поводом 70. годишњице спасавања бугарских Јевреја и у знак сећања на жртве Холокауста, енглеска верзија је у марту 2013. презентирана у Европском парламенту у Бриселу у присуству двојице председника - Росена Плевнелијева и Шимона Переса. Бугарска верзија документарне изложбе може се видети до 19. марта у Националном дворцу културе у Софији.
Превела: Катарина Манолова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..