У јавности се попут популарног мотива из музичке кутије годинама врти тема о кризи домаћег образовања, о његовом потпуном разилажењу са захтевима тржишта и потреби за хитном реформом. Да ствар буде још гора, различита међународна истраживања редовно сврставају бугарске ученике на дно Европе. Илустрације ради, споменућемо једно од најсвежијих, које је урађено по налогу Европске комисије. Према њему, наша деца су најнеписменија у целој Европи. 44 одсто њих нису могла да реше тестове из математике, читања и природних наука.

Изгледа, међутим, да све то није било довољно алармантно за домаће политичаре који дугују пуно тога младим Бугарима због сталног одлагања реформе образовања, већ више од две деценије. Настава данашњих ученика регулисана је законом који је усвојен 1991. године и свакако није у стању да изађе у сусрет потребама бизниса у 21. веку. Тек сада појавио се нови нацрт закона о претшколском и школском образовању, који ће, како се очекује, већ бити на снази за школску 2016-2017. годину. У њему се први пут дефинишу савремене вештине које ученици треба да стекну за време школовања, а наиме: предузимљивост, иницијативност, дигиталне вештине, способност за екипни рад, креативно размишљање. Предвиђа се да каријерно оријентисање почне још у 1. разреду.

„Веома је важно да још од најранијег узраста деца буду информисана о различитим професијама, да би у нешто каснијој етапи могла да учине свој избор којом ће се професијом бавити“, коментарише Милена Дамјанова, подносилац предлога закона и председник парламентарног Одбора за образовање и науку. Да би се изашло у сусрет захтеву да образовање буде окренуто тржишту рада, закон предвиђа да се гимназијски степен подели на две етапе. Школе ће имати прилику да разрађују наставне програме за другу етапу, која обухвата 11. и 12. разред, заједно са високим школама и представницима бизниса. И ако се до сада дуално образовање примењивало само у оквиру пилот пројеката, новим законом оно ће у потпуности заживети.

Друга новина која омогућава бизнису да активно учествује у развоју школског образовања су друштвени савети. Они ће бити створени при свакој школи и у њима ће учествовати представници општине и родитељи.

„Друштвени савет је тај који одобрава стратегију развоја конкретне школе – појашњава госпођа Дамјанова. - Управо он ће се изјашњавати о одређеним параметрима буџета, одобравати наставне програме у вези са тзв. обавезним изборним и слободним изборним предметима. Са друштвеним саветом ће се усаглашавати профили и професије у другој етапи гимназијског степена – 11. и 12. разреду.“

Предвиђа се још спољно оцењивање квалитета образовања, што ће се узимати у обзир и приликом доделе допунских средстава школама и дечјим обдаништима. Представници невладиног сектора и бизниса међутим не крију и своја страховања.

„Важно је да осмислимо шта ћемо заправо оцењивати. Рецимо, када су у питању вештине, дали ћемо и даље оцењивати количину наставног градива, или ћемо се потрудити да адекватно оценимо вештине које желимо да развијамо код ученика - каже Наталија Митева из Фондације „Америка за Бугарску“. - Нарочито ако је оцењивање везано за формулу финансирања. Јер спољна оцењивања која сада постоје нису добар механизам за утврђивање квалитета наставе.“

Превела: Катарина Манолова