Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

55. издање фестивала „Мартовски музички дани“

„Ово је фестивал премијерних приказивања, свежих идеја и напуштања традиционалних оквира“, овим речима је Ива Чавдарова, уметнички директор фестивала „Мартовски музички дани“ дефинисала основне линије програма 55. издања форума. Фестивал који се традиционално одржава у другој половини месеца марта (13-29. март) окупља престижне ансамбле, оркестре и солисте из свих делова света.

„Сасвим логично је да фестивал „Мартовски музички дани“, један од најстаријих и угледнијих музичких форума код нас, својим поштоваоцима понуди богат музичко-сценски програм уз учешће преко 35 престижних оркестара и састава - прича Ива Чавдарова. - Лепеза стилова је широка почев од барока до савремене музике и џеза. Отварање фестивала, 13. марта, подудара се са обележавањем 55. годишњице Националне уметничке школе „Проф. Веселин Стојанов“ у подунавском граду Русеу. На сцени ће наступити бивши студенти школе међу којима су диригент Емил Табаков, виолиниста Светлин Русев, као и сви чланови Фестивалског оркестра који је формиран специјално за ту прилику. 16. марта ће публика бити у прилици да види премијеру камерног оркестра „Кремерата Балтика“ и француског џез виолинисте Дидијеа Локуда. Класични танго Астора Пјацоле срешће се са ауторским импровизацијама дела истакнутог композитора. Слободно могу рећи да ће сва имена на програму својим извођењима на посебан начин обележити овогодишње издање фестивала. Наши гости ће бити ансамбл „Московски солисти“, Румунски национални симфонијски оркестар са солистом Пламеном Манговом, Матијас Герне, Симфонијски оркестар Бугарског националног радија, Евгени Божанов… У оквиру форума ће 24. марта свој специјални пројекат представити Жорди Савал, један од најистакнутијих савремених интерпретатора барокне уметности. Виртуоз на виоли да гамба (виола за ноге) ће на сцени наступити у друштву Пјера Антаја, клавесин, и Хавијера Дијаса Латора, теорба и гитара.

Највећи изазови овогодишњег издања су две премијере које ће представити Опера у Русеу. 25. марта ће на сцени Државне опере у Русеу бити представљена опера „Катерина Измајлова“ која је својеврсни наставак првог постављања истог дела на Русенској сцени пре тачно 50 година, што се догодило у присуству аутора, Дмитрија Шостаковича. „Нову“ Катерину Измајлову представиће сјајна глумачко-певачка екипа на челу са Вером Немировом, истакнутим оперским редитељем. Друга премијера је дела „Зачарани“, мадригалне комедије као што ју је окарактерисао њен аутор Божидар Спасов. Реч је о јединственој по својој врсти синтетичкој представи у режији Татјане Соколове и Симеона Симеонова, под диригентском палицом Драгомира Јосифова. У партнерству са фондацијом „Америка за Бугарску“ направили смо пројекат који је углавном намењен младим и најмлађим гледаоцима. Реч је о пилот издању серије од шест концерата и перформанса који су реализовани уз помоћ савремених интерактивних средстава. На завршници фестивала која ће бити одржана 29. марта публика ће имати прилику да ужива у врхунском музичком догађају, концерту Русенске филхармоније са руководиоцем Најденом Тодоровим и солистом Милом Георгијевом.“




Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50