15. марта обележили смо Светски дан права потрошача. У Бугарској је то повод озбиљних размишљања и посебно таквих која се односе на куповну моћ бугарских грађана. Према најновијим наводима статистике и синдиката, она драматично опада.
Од нешто више од 2 милиона особа које су у радном односу у Бугарској, више од 30 одсто спада у категорију запослених сиромашних – они примају мање од 200 евра месечно, док лица чија је зарада испод линије сиромаштва чине 21 одсто радне снаге. По цени радног сата од 3,7 евра Бугарска је на дну лествице у ЕУ што довољно јасно осликава ситуацију у земљи и животни стандард њених грађана. Незавидно последње место у европској унији Бугарска заузима и када је у питању минимална плата за пуно радно време – она износи тек 184 евра месечно.
На ове податке Евростата, Европске службе за статистику, позвали су се из Конфедерације синдиката „Поткрепа“ када су позвали своје колеге из Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ), представнике Владе и послодаваца за округли сто посвећен феномену сиромаштва запослених у Бугарској. Да је проблем актуелан сведочи и то што је у Годишњем прегледу раста 2015. г., објављеном крајем прошлог месеца, Бугарска стављена под механизам надзора, а један од главних разлога за то су сиромаштво и прекомерна неједнакост.
То уопште не чуди кад се има у виду да је земља на скромном 48. месту према Индексу благостања који објављује независна британска саветодавна организација Legatum Institute. На тој листи просперитетних земаља налазе се укупно 142 државе. Бугарска је на дну ранг листе по продуктивности рада. Бруто домаћи производ по запосленом је око 12.000 евра, док у Норвешкој где је продуктивност највећа, на једног запосленог долази 145.000 евра. У Луксембургу сваки радник доприноси у просеку са 117.000 евра бруто домаћем производу. Према најновијим званичним подацима, продуктивност рада расте са 1,7 одсто годишње.
На округлом столу, посвећеном теми о сиромаштву запослених, председник Бугарске привредне коморе Божидар Данев артикулисао је неподељено мишљење представника синдиката, послодаваца и Владе кроз реченицу: „Само ако се привредни односи одвијају нормално, неће бити сиромашних запослених“. Гледано из тог угла, стање не улива поверење за боље сутра. Тим више да најугледнији економски експерти и међународне институције на челу са Европском комисијом не виде перспективу у економском развоју Бугарске. Не да је земља осуђена на сиромаштво, него у свом садашњем стању и са оваквом структуром домаћа привреда није у могућности да генерише раст и доприноси повећању благостања бугарских грађана. Из овог разлога Бугарској се енергично препоручује да крене у хитне, дубоке и вероватно болне реформе друштвено-економских структура. Европска унија чак је нашла потребним да надгледа и усмерава те промене, зато што је она изграђена на принципу солидарности и у тој заједници нико се не радује када његови суседи грцају у немаштини и стално изражавају револт.
Превела: Ана Андрејева
У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале..
Музеј ваздухопловства у Бургасу посвећује месец септембар једном од својих специјалних експоната – хеликоптеру Ми-2, чији је први лет обављен 22. септембра 1961. године. Љубитељи авијације, гости и становници лучког града имаће јединствену прилику да се..
Са стрепњом и узбуђењем, више од 55 хиљада бугарске деце први пут ће прећи школски праг. У понедељак, 16. септембра, првачићи ће ући у реновиране учионице, украшене балонима и цвећем. А тамо, поређани на школским клупама, очекују их уџбеници испуњени..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..