Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Квартет „Сапаев“ на граници између класичне и популарне музике

Фотографија: Квартет „Сапаев“

Неколико врста уметности преплиће се у новом пројекту квартета „Сапаев“. Кроз плес, музику и позоришну игру представа „Музика рата“ гледаоцима пружа могућност да се уживе у године рата, када су људи били евакуисани за време бомбардовања, а наводи нас да помислимо колико је мир драгоцен.

„Музика рата“ настала је тако спонтано, а исто то могу да кажем и о формирању нашег квартета - каже виолиниста Иван Стајков на чију је идеју и настао овај пројекат. - Жеља нам је била да одсвирамо Осми гудачки квартет Дмитрија Шостаковича, али је, наравно, постојала и бојазан како ће то да прими публика, с обзиром на то да је реч о музици која је за познаваоце. И пошто је ова композиција тематски везана за рат, одлучили смо да је укључимо у пројекат под насловом „Музика рата“. Осми гудачки квартет Шостаковича није био довољно велик да бисмо од њега направили читав концертни програм, стога је наш први виолиниста Санџар Сапаев компоновао дело које је назвао „Рат стиже“. Овом композицијом је донео свој поглед на драматичне догађаје у Узбекистану чији је сведок и сам био.

Наша идеја је била не само да свирамо добру музику, већ и да се осврнемо на душевне патње преживелих. Користимо прилику да се захвалимо „Фабрици за урбану уметност“ и „Атом Тијатару“. Аутор кореографије за „Музику рата“ која је прожета наглашеном експресијом јесте Стефанија Георгијева. Стога ћемо можда најтачније овај жанр окарактерисати као плесно позориште.“

Према ауторима пројекта „Музика рата“, он је усмерен ка младим људима. 120 људи је гледало премијеру спектакла, а његово приказивање у склопу европске иницијативе „Ноћ позоришта“ у Софији окупило је око 150 младих људи у „Фабрици за урбану уметност“. Реалистичној слици доприноси и интеријер – публика седи поређана на старим гумама и клупама, док музичари свирају одевени у војне униформе.

Како је формиран квартет „Сапаев“?

„Када сам дошао у „Студентски град“ у Софији нисам знао језик. Тада сам се упознао са Иваном - присећа се Санџар. - Касније смо почели свирати заједно са нашим колегама. У неку руку „кривац“ за то је кларинетиста Фараџ Акбаров пошто је требало да формира састав како би изашао на испит. Временом смо обогатили репертоар и на њему су се нашле различите по стилу композиције. Дуго смо размишљали о називу формације. На крају смо одлучили да је назовемо по мом презимену, али не зато што ја свирам прву виолину, већ више због тога што је необично.“

Поред Ивана Стајкова и Санџара Сапаева у квартету још свирају Радослав Јорданов, виола и Станислав Ушинкин, чело. У последње време музичари све чешће наступају заједно са групом „Остава“. О почетку њихове сарадње прича Иван:

„Са гитаристом групе „Остава“ се знамо већ дуго. Често смо разговарали о томе шта би било ако комбинујемо рок музику са извођењима гудачког квартета. У једном тренутку су и остали момци изразили жељу да одсвирамо нешто заједно на што смо ми одмах пристали.


Цитираћу речи дугогодишњег камерног музичара и педагога доцента Николаја Гагова, према коме „квартет „Сапаев“ се налази на граници између класичне и популарне музике, без еквивалента у Бугарској“. Јесте да смо млади, али имамо довољно искуства да бисмо показали шта умемо у озбиљној музици. А наставићемо и даље да радимо на несвакидашњим пројектима као што је био последњи са групом „Остава“.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50

Jazz and Art Festival у Орешаку окупља извођаче са неколико континената

Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..

објављено 11.7.24. 07.15