Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рестриктивне мере против Москве и њихов одраз на Бугарску

Фотографија: архивa

Питање односа са Русијом биће главна тема дневног реда на самиту ЕУ у Бриселу 19. и 20. марта. На састанку у „гимних“ формату, недавно одржаном у Риги, шеф бугарске дипломатије Данијел Митов је изјавио да ће Софија подржати нову рунду санкција против Москве уколико се утврди да Русија повређује мировни споразум о источној Украјини. У којој мери рестриктивне мере утичу на бугарску привреду? Према Канчу Стојчеву, једном од утемељивача Савеза „Произведено у Бугарској“, губици прехрамбене индустрије и посебно у сегменту извоза воћа и поврћа нису значајни.

„Наши произвођачи су најјаче погођени увозом робе из ЕУ чији је извоз у Русију онемогућен због санкција - рекао је он. - Велике количине млечних производа, парадајза и јабука уместо на руско, слиле су се на европско, укључиво и на бугарско тржиште. Ми подржавамо санкције, али када се преговарало са ЕУ, требало је рећи, да се у Бугарску не би требало усмеравати додатне количине субвенционисане пољопривредне робе. Пољаци и Холанђани су успели да се изборе за одштете. Наше продавнице су преплављене њиховим јефтиним производима. На велико изненађење Комисија за заштиту потрошача није реаговала, а домаће законодавство забрањује продају робе испод цене коштања. У продавницама се могу купити високо квалитетни сиреви из увоза по цени од 5-6 лева (2,50-3 евра) за килограм, док су домаћи сиреви дупло скупљи. Бугарска млекарска индустрија је пред колапсом, што доноси велике невоље сточарима.“

Георги Минчев – потпредседник Бугарско-руске трговинско-индустријске коморе, прецизира степен штета у осталим секторима: „У области продаје непокретности руским грађанима у нашим одмаралиштима губици износе 100 одсто и то од јесени прошле године и не предвиђа се реанимација у блиској будућности чак и уколико буду укинуте санкције. На другом месту су губици у области машиноградње. Промашени директни уговори у склопу неких енергетских пројеката, у области саобраћајне машиноградње и заједничких испорука нису велики. Наметнуте Русији санкције су биле у области енергетског сектора, одбрамбене индустрије, као и за робе и технологије могуће двоструке намене. Русија је на то одговорила ненајављеним санкцијама у сфери машиноградње и нагло прекинула испоруке вредне неколико десетина милијарди евра од крупних западноевропских концерна какви су „Сименс“, „Алстом“, „Манесман“, „ТисенКруп“, чији су подизвођачи били домаћа предузећа. И овде штете нису само привремене, јер се ради о дугорочним уговорима. Идућих 10-15 година у базној саобраћајној инфраструктури предстоји пуштање у рад брзинске железничке пруге као деонице Транссибирске пруге Пекинг–Казањ–Москва–Берлин. Руску деоницу требало је да граде западноевропски концерни „Сименс“ и „Алстом“. Обим инвестиције био је преко 300 милијарди евра. Сада се Кина удвара Русији и цена је већ осетно смањена. Ако западни машиноградитељи изгубе један сличан уговор, могу да очекују други такав тек након 50-60 година, када ће се градити пруге нове генерације. Овде штете ће бити тоталне не само за Бугарку, него и за ЕУ.“

По Мартину Владимирову, аналитичару из Центра за истраживање демократије, санкције носе и неке користи. Например, пољопривреда чини сасвим мали део наше економије и постоји тенденција да се и даље сужава. Тако ће потрошачи код нас профитирати више, него ли ће губити произвођачи. По речима Мартина Владимирова, дугорочни губици су велики, јер је Русија једно огромно тржиште. Али и добијамо, јер је обустављањем неких енергетских пројеката прекинут и један затворени циклус контроле коју су велике руске компаније имале над бугарским подизвођачима, а преко корупционашких схема, и над бугарским институцијама.

Превод: Aна Андрејева, Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Раја Назарјан из ГЕРБ-а председник 50. сазива Народног собрања

Раја Назарјан из ГЕРБ-а изабрана је за председника 50. сазива Народног собрања. Њену кандидатуру подржао је 131 посланик. Против је гласало 69 парламентараца, а 39 је било уздржано. Остали кандидати за ову позицију били су Викторија Василева из партије..

објављено 20.6.24. 14.05

„Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе

„Након консултација с колегама из „Постоји такав народ“, одлучио сам следеће: „Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе... Надам се и очекујем да ће трећи мандат бити поверен партији „Постоји такав..

објављено 19.6.24. 18.10

Седам партија у новом парламенту, седам ставова о будућој влади

Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..

ажурирано 19.6.24. 13.23