Једна петина становништва Бугарске је у ризику од сиромаштва, а сваком десетом Бугарину прети „дубоко сиромаштво“ и он озбиљно заостаје од прихода средњег сталежа. То показују анализе експерата Института за тржишну економију. Друга забрињавајућа чињеница јесте да на најугроженији део Бугара слабо утичу промене у економском окружењу и он је запао у дугорочно сиромаштво које се репродукује.
Незапослени и неактивни на тржишту рада су најризичнија група. Свака друга незапослена особа под ризиком је од сиромаштва. Високи је и удео пензионера који живе на ивици опстанка. Аналитичари констатују велике разлике између мушкараца и жена у тој групи – ризици за жене су знатно већи, а повећањем старости проблеми се продубљују. Узроци томе су различито трајање животног века и сам пензиони систем. 335 хиљада деце испод 18 година такође тешко опстаје, при чему немали део њих живи у породици са једним родитељем или у породицама са више деце, што се посебно односи на припаднике мањина. 2/3 домаћинстава са троје и више деце у ризику је од сиромаштва, а преко половине живи у „дубоком сиромаштву“. Изузетно велике су разлике у стопама сиромаштва у појединим регионима земље. На пример, ако је у Софији она 7 одсто, у Видину, Сливену и Пазарџику премашује 40 одсто. Постоји разлика и у профилу сиромаштва који провоцирају фактори попут запослености, образовања и мањинских група. Експерти су категорични, да се не може спроводити централизована политика превазилажења сиромаштва, када су проблеми и фактори који их изазивају, различити. Што се тиче једне од најризичнијих група – оне незапослених и економски неактивних, водеће мере треба да буду у правцу образовања и запошљавања, сматрају експерти. Ево шта је још изјавио Петар Ганев из Института за тржишну економију:
„Фокус мора бити смањење удела људи са основним образовањем. Подаци јасно говоре да они не успевају да се остваре на тржишту рада, а то касније води до сиромаштва. Такође, битно је да се још у школи стекну вештине које ће бити применљиве на тржишту рада. Осим тога политике морају бити оријентисане на отварање нових радних места. Ако сe плате двоструко повећају, то би у великој мери решило проблем са тзв. запосленим сиромашним, али неће имати неки позитиван ефекат на људе који су у „дубоком сиромаштву“, незапослене и неактивна лица, а они чине једну немалу групу. Добро би било причати не само о политици доходака, већ и о политици запошљавања.“
Предизборно повећање низа социјалних давања 2009. године довело је до повећања тзв. „замке незапослености“, констатује Јавор Алексијев из Института за тржишну економију. Реч је о индикатору који показује у којој мери социјална помоћ за случај незапослености и порез на доходак од рада негативно утичу на заинтересованост незапослених да нађу посао.
„То значи да од рада месечно човек може да добије тек 18 одсто више новца од новца који би добијао од система социјалног осигурања - објашњава економиста. - Ово је разумљив феномен у свим социјалним државама јер свака од њих има системе за потпомагање људи у тешким тренуцима. Проблем у Бугарској је то што у многим случајевима све ово доводи до трајне незапослености, која са своје стране резултира смањењем личне конкурентности на тржишту рада, радних навика појединца поготово данас када су захтеви послодаваца тако динамични.“
Превод: Албена Џерманова
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..