Због орканских ветрова, ледолома и мећава из последњег месеца уништено је 18.000 хектара шума само у областима Монтана, Враца и Видин, јавиле су јавне шумарске службе из тог региона. Ради рашчишћавања терена од последица елементарних непогода у наредне две године биће обављена интензивна сеча. Поред срушеног, уклониће се и здраво дрвеће зато што када стабла буду проређена, сама падају, тврде стручњаци из Министарства пољопривреде. Мера забране извоза дрвеног материјала, макар и за период од само три месеца, изазива јак револт код трговаца и извозника. Они су већ ступили у протесте са захтевом да ова забрана буде укинута што је могуће скорије. Они се образлажу тиме да ће због обустављене сече у том периоду без посла остати око 8 хиљада радника. Није искључено да преко 100 компанија из тог сектора банкротира док траје мораторијум, а још 800 претрпи индиректну штету. Представници бизниса су израчунали да се услед уведене забране у државну касу неће улити око 15 млн евра, који би они платили за коришћење услуга транспорта, лука, шумских газдинстава.
„Према подацима извозника дрвеног материјала, свега 16 одсто резане грађе из бугарских шума иде у иностранство - каже Димитар Николов, који је већ закључио уговоре о редовним испорукама дрвеног материјала у Турску. - Тај мораторијум изазива не само етничке него и социјалне тензије. Нико из Одбора за пољопривреду и шумарство није закорачио у шуму да би видео како тамо раде припадници најсиромашнијег слоја друштва. Како ће обустављање сече утицати на дивљу сечу, питамо ми из бранше извозника. Питање је конкретно, до сада нико није доказао да је неко између наших колега починио незаконите радње у вези са извозом дрвеног материјала. Издато је међутим 1.500 казнених налога лицима која се реално баве незаконитом сечом. Ти људи нису у нашој бранши, нису ни наши добављачи. Сада морамо да отпустимо велики број радника. Прекидамо уговоре са Грчком и Турском. Док овај мораторијум траје, из ових земаља ће наћи друге контрагенте.“
„Није ред да се у земљи добија толико дрвеног материјала, а да извозници јуре само профит – каже еколог Андреј Ковачев из Удружења „Прозирне планине“. - Одвешћу вас у парк природе Булгарка и показаћу вам како су под изговором санитарне сече посечене старе шуме које не би требало дирати, али до овог тренутка нико у Бугарској није осуђен за дивљу сечу. Али од 2005. г. наовамо незаконита сеча све више узима маха. На ваше аргументе да су шуме обновљиви ресурс и да се сваке године на природан начин обнавља на милионе кубних метара, постоји контрааргумент – колико година мислите да је потребно за обнављање вековних шума, у које би најрадије похрлили шумски секачи.“
Превела: Ана Андрејева
Десету годину заредом у данима око 21. јуна, Међународног дана јоге, многе земље широм света обележавају празник јоге. У Бугарској ће се у периоду од 15. до 23. јуна 44 насељена места, међу којима и највећи градови – Софија, Пловдив, Стара Загора,..
Јасна већина младих људи у Бугарској (89%) свој развој у следећих пет година види не у иностранству, већ у домовини, показује ново истраживање Агенције за анализу потрошачког мишљења JTN и платформе Bulgaria Wants You . У последње време појачава се и..
У Бугарској је 5.257 насељених места, од тога је скоро 5.000 малих места, а сваке године нестаје по једно бугарско село, јер старији мештани умиру, а млади се не враћају родним кућама, показују забрињавајући подаци Националног завода за статистику. Тужна..
Током три недеље колико траје Летњи семинар бугарског језика и културе (15. јул – 4. август) на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову,..
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова..