Бугарски лев има фиксни курс према евру од увођења европске валуте, што аутоматски значи да када евро крене према доле, вуче са собом и бугарски лев. Нажалост, или можда некима на срећу, у последње време је евро драстично пао у односу на најмоћнију и доминантну светску валуту - амерички долар.

Има пуно разлога за то, али нећемо о томе сада расправљати. За Бугарску и њену отворену, тј. изузетно зависну од увоза и извоза привреду, битнији су практични закључци и конкретни резултати посматраног тренда за који се очекује да ће се наставити до септембра 2016. године, према проценама Европске централне банке.

У Бугарској се плаћања у већини случајева врше у националној валути, али се на рачун тога велик део производа увози, што значи да њихове цене зависе од курсева валута. Исто то важи и за добар део индустрије чији су производи намењени извозу – у том случају су кретања валутних курсева такође од посебног значаја јер од њих зависе приходи извозника.

Као држава чланица Европске уније, преко 60 одсто спољне трговине земље одвија се у оквиру Заједнице и са другим европским партнерима ван ње. У трговинским односима са европским партнерима плаћања се врше у еврима, а проблема са курсевима валута нема због фиксног курса лева према евру. Али око 40 одсто бугарске спољне трговине и даље чине трговински токови између Бугарске и тзв. трећих земаља и ту доминира амерички долар. Теоретски то значи да цене бугарских производа који су намењени извозу и за које купце плаћају у доларима, опадају, а то би требало да позитивно утиче на повећање њихове потражње. То значи да ће бугарски извозници остварити већи профит због повећања обима продаје. Али статистички подаци говоре друго и показују да је само у првом месецу 2015. године бугарски извоз у треће земље смањен за 2,5 одсто у поређењу са 2014. Дакле, бугарски извозници за сада не могу да окрену у своју корист јефтини евро (лев).

С друге стране, према правилима игре, требало би да скупа роба за коју се плаћа у доларима буде мање тражена од стране бугарских трговаца због страховања да неће моћи да ту робу продају на изузетно осетљивом унутрашњем тржишту пошто је скупља. Логично је да се у том контексту очекује и пад увоза Бугарске из трећих земаља, што је потврдила и званична статистика - у јануару је увоз опао за читавих 10 одсто у поређењу са 2014.

Међутим, постоје и производи које Бугарска увози из трећих земаља, и првенствено из Русије, чији се увоз мање-више не мења. Реч је о нафти и гасу. Када је реч о снабдевању овим енергентима, Бугарска је скоро сто одсто зависна од Русије, а плаћање испорука врши се у доларима. На годишњем нивоу земља за то издваја преко 4 милијарде долара. Међутим, цена нафте је у последње време знатно пала што су осетили и потрошачи. Али то се десило пре него што се евро срозао, а долар је ојачао. Данас, чак и да се тренд појефтињења нафте у свету настави, возачи неће моћи да купују гориво по нижим ценама због скупог долара. И то се већ може приметити – цена горива код нас је скочила. Овај тренд полако, али сигурно захвата и тржиште беле технике и кућних апарата који се углавном увозе из азијских земаља, а које такође користе долар.

Из свега овога следи закључак да домаћи бизнис трпи штету од појефтињења националне валуте према долару и не зна како да искористи указане прилике. С друге стране, за потрошача скупљи долар ће довести до скока цене многих производа, што ће озбиљно погодити ионако сиромашног становништва земље.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова