Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Благовести – ритуали, песме, веровања

БНР Новини
Фотографија: www.etar.org

Према народним веровањима, на Благовести код себе морате имати новaц и рибљу коску... Пре него што изађете из куће, обавезно морате нешто појести. Према фолклорној традицији, на овај магични дан изводи се читав низ радњи. Али пре свега морате бити доброг здравља, јер онако како вас кукавица затече 25. марта, тако ће вам ићи целе године. Да ли је све то тачно, сами можете проверити.




25. марта Бугарска православна црква слави Благовести – празник сећања на сусрет девице Марије и архангела Гаврила који јој је, према јеванђељу, донео благу вест да ће родити Сина Божијег. У хришћанској традицији успомена на тај догађај прославља се од 4. века. До успостављања социјалистичког режима који је увео атеизам, код нас се на Благовести обележавао и Дан мајки. О томе сведоче архиви периодичне штампе, мемоари. У нашим данима ова традиција је обновљена, иако многи и даље као Дан мајки обележавају 8. март.

25. марта у народу се слави Благовец. Корени овог празника сежу далеко у прошлост – у претхришћанско доба. Пагански ритуали, који су током година очувани и обогаћени, везани су за дочек пролећа - новог почетка.

Празник Благовести или Благовец, како га наш народ назива, увек се слави у време Великог поста, па је зато дозвољено јести рибу. Риба је присутна и у фолклорном празнику. Старо веровање гласи да свако мора да проба празнично јело, а затим да очисти зубе рибљом коском – то доноси здравље и срећу. Чак и најсиромашнији који нису могли да набаве рибу за празничну трпезу на Благовести, обично су увек у кући имали по коју стару коску од рибе да би њоме прочачкали зубе за здравље и срећу.

Народ је веровао да се тога дана из топлих крајева враћа кукавица и носи добру вест – најављује крај зиме и почетак пролећа. Некада се веровало да ко на Благовести чује кукавицу да кука, а сит је и има у џепу бар један новчић, током целе године неће бити гладан, а новчаник ће му бити пун.

На Благовести се из дубоког зимског сна буде медведи, а змије излазе из својих зимских скровишта. Веровало се такође да обредно обилажење дворишта и куће штити од уједа змија. Обичај је био да жене и деца дижу галаму лупајући у металне предмете и понављају „Бежите змије и гуштери! Благовец стиже!“ или „Бежите мишеви, смукови, змије, нек’ нам жито дође!“.

У неким местима змије терају запаљеним крпама.

Чишћење куће и паљење ватре били су неизоставни део народног празника Благовести. У рано јутро домаћица би помела двориште, сакупила ђубре на једно место и запалила га. Запаљену ватру прескакали су за здравље.

*

Овај празник посебно поштују дивљи трагачи јер се, према легенди, на Благовести изнад закопаног блага диже плави дим. У ноћи уочи празника они обилазе поља и хумке у нади да ће видети тај чудни знак.

Пчелари отварају кошнице‚ да би мед који ће пчеле прикупити био сладак.

У песмама које се изводе за време ритуала најчешће се пева о кукавици, пролећу и упућују се жеље за лепу и благу годину.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45