По свему се чини да се у империји контроверзног бизнисмена Цветана Василева, који је побегао из Бугарске, нешто дешава и она се или распада или једноставно мутира. До прошле године познати по својим политичким и бизнис комбинацијама тајкун, како га многи називају, контролисао је неке европске посланике, владао компанијама, концернима, банкама, фабрикама, медијима, па чак и фудбалским клубовима у укупној вредности од скоро 10 одсто БДП-а наше земље.

Након серије скандала и конфликата са најутицајнијим фигурама на политичкој сцени на површину је испливала потресна истина о четвртој по величини у Бугарској Корпоративној трговинској банци у својини свемоћног бизнисмена – истина која је касније скупо коштала нашу државу. Показало се да је банка инсолвентна, па је прво затворена, а затим јој је одузета и лиценца. Остао је дуг према депонентима у висини од 2 милијарде евра који су уз помоћ новог јавног дуга платили Фонд за гарантовање депозита и држава. Сада долази ред на историјски телеком у нашој земљи – Бугарску телекомуникациону компанију /БТК/, познату под трговачком марком Виваком и још четири кључне за бугарску привреду компаније, једна од којих из области наменске индустрије – све у власништву овог тобоже успешног бизнисмена. Десило се то након што је држава као највећи поверилац сада већ бивше банке предузела одлучне мере како би повратила бар део новца који је исплаћен депонентима.

За један веома ризичан корак нашли су се потребни људи – потпуно непознати Французи, Белгијанци и Руси који претендују да заступају европски инвестициони фонд под именом LIC33.

Истог дана када је обелодањена намера ових „европских инвеститора“ да преузму контролу над телекомом, стартовала је и интернет страница компаније. На њој додуше нема никаквих података о њеном пословању који би могли да посебно привуку пажњу, али се наговештава апетит компаније према Бугарској и обећава да ће она отплатити дугове пет компанија Цветана Василева у укупном износу од 900 милиона евра, затим ће их опоравити, а на крају поново продати. У међувремену, након што је обелодањено да је доскорашњи већински власник БТК Цветан Василев заиста у Луксембургу закључио посао са компанијом LIC33, постало је јасно да у целој овој причи можда и постоји доза истине, бар што се тиче својине БТК. Колико су му платили, за сада остаје непознато, али се помиње атрактивни износ од 1 евра, што је сасвим могуће имајући у виду да осим што стиче право својине, купац преузима обавезу и за отплату дуга у висини од скоро 1 милијарде евра.

Актери овог још једног заредом нејасног посла о купопродаји БТК и остацима конгломерата Цветана Василева изазвали су велико интересовање јавности и медија. Угледна издања код нас су открила јасан руски траг, поменуто је чак и име руског председника Владимира Путина, умешана је и Руска православна црква. Русија је економски снажна земља са широким интересима, посебно према Бугарској, која јој је историјски, културно и верски веома блиска.

Али у условима тренутне геополитичке конфронтације између западне цивилизације и Русије, чак је и Бугарска приморана да увек води рачуна о свом чланству у ЕУ и НАТО. Било како било, бугарским властима за које је мамац од 900 милиона евра право искушење, с обзиром да је у питању новац који може ући у државну касу, биће веома тешко да у непознате руке предају стратешку активу попут бивше националне телекомуникационе компаније заједно са њеном фиксном и мобилном мрежом која још увек игра важну улогу за националну безбедност. У сваком случају, Влада је чврсто решена да, пре него што донесе одлуку, испита порекло новца који „европски инвеститори“ обећавају да ће наћи, не зна се где и како, да би га уложили у Бугарској.