23-годишњи Борислав Борисов не сматра да је његов успех случајност, нити изолован случај. Убеђен је да су и многи други млади људи ромског порекла добро образовани и имају солидне академске успехе. Каже да познаје преко 200 Рома који су му вршњаци, а који су завршили бачелор или мастер студије. „Једина разлика је у томе да је моја прича стекла медијску популарност“, рекао је Борислав. А то што су други остали у сенци млади мушкарац објашњава чињеницом да добри примери нису занимљиви за медије.
Истина је да пажњу четврте власти привлаче углавном проблеми и скандалозне приче, али нам је и званична статистика открила ружну стварност. Према последњем попису становништва у Бугарској 2011. године, већину ђака који не похађају наставу чине ромска деца, док тек 0,5 одсто припадника ромског етноса код нас заврши факултет. Стога можда и даље на причу попут Бориславове више гледамо као на сензацију. Недавно је Борислав дипломирао на Медицинском колеџу „Јорданка Филаретова“, на смеру медицински лаборант. „Мој највећи сан у детињству био је да једног дана постанем лекар, да помажем људима и спасавам људске животе“, образлаже свој избор Борислав. Тренутно млади мушкарац похађа мастер студије логопедије и дечје психологије на Новом бугарском универзитету:
„Мислим да ће ми бити од велике користи, пошто ћу као лаборант обављати широк спектар послова и радити са различитим људима који пате од различитих болести. Волим децу и мислим да ће ми бављење дечјом психологијом помоћи да их орасположим, тако ће ми и посао ићи лакше - прича Борислав о својим мотивима да настави са школовањем. – Ово вам је редовна пракса у иностранству где у болницама обавезно раде психолози чији је задатак да умире и разведре пацијента. Психологија ће ми увелико помоћи у раду са пацијентима.“
Борислав каже да су га родитељи увек подржавали у сваком потезу. „Позитивни модели понашања у породици представљају кључни фактор за развој сваког детета“, категоричан је Борислав који нам је испричао о изазовима са којима се суочио за време студирања:
„То су тешкоће на које наилази сваки млади човек, поготову ако је ромског порекла, јер људи обично имају предрасуде о мањинама. На почетку студија, док се још нисмо знали, професори и колеге су били крајње опрезни, пошто су мислили „он је Циганин, дакле, лош је.“ Било ми је врло тешко док се нисам доказао, а они су ме временом упознали. Веома сам захвалан на поверењу које су ми касније указали, тако сам постао одговорно лице наше групе. Поред тога, ја сам и први у историји Медицинског колеџа Ром носилац заставе те школе.“
Упркос томе што ће Бориславу бити лакше да посао у струци нађе у Софији, он је одлучио да се врати у родну Монтану. „Волим свој град. Овде имам пуно пријатеља, лепих успомена и доживљаја. А и мислим да ћу бити од користи за свој град“, каже он. Из разлога које није хтео да подели с нама, Борислав се није запослио као медицински лаборант. Тренутно ради као социјални радник у Комплексу за социјалне услуге где се најчешће среће са децом изложеном ризику или у неједнаком положају. Али то није обесхрабрило младог мушкарца, јер он налази смисао и у свом тренутном послу. „Стекао сам драгоцено искуство које ће ми послужити у раду са децом.“ Без обзира на то што је свестан тога да су сличне струке траженије на Западу, Борислав је за сада одлучио да остане у Бугарској:
„Добио сам пар понуда за посао из добрих болница у Енглеској и Немачкој, али ја мислим да сам овде потребан. Видећемо како ће кренути ствари, желим да останем у Бугарској, волим све што је бугарско и хоћу да радим за свој народ. Али убудуће, ако будем приморан, вероватно ћу и ја потражити професионални развој у иностранству.“
Борислав волонтира у неким невладиним организацијама:
„Још док су ми трајале студије био сам волонтер Црвеног крста и помагао избеглицама из Сирије. Обилазили смо избегличке кампове и делили хигијенске пакете. Заједно са колегама са факултета смо прикупили новац и трудили смо се да им помогнемо колико можемо. Осим тога, ја сам волонтер и у организацији „Каритас“ где сам углавном помагао лекарима који се баве превенцијом болести зависности. Волонтирам још и у фондацијама „Амалипе“ и „Арете“. Осећам моралну обавезу да помажем људима.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије из личне архиве Борислава Борисова
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..