Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Процвало ми цвеће…

БНР Новини
Фотографија: архива

Цвети је један од омиљених празника у бугарском народном календару који се слави недељу дана пре Ускрса и којим се обележава улазак Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан славе сви који имају цветна имена. У Бугарској се празник Цвети назива још Врбница због обичаја да на тај дан верници са собом при одласку у цркву понесу врбово грање и цвеће. Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Ово грање се носи кући и чува за иконом.


Као симбол пролећа и природе која се поново буди и рађа, цвеће је незаобилазан и важан део свих пролећних празника. Стављамо га поред иконе, цвећем китимо своје куће. Веровало се да китице и венци које плету девојке од цвећа чувају од злих очију и урока. Цвећем се ките и удаваче, а венац на невестиној глави је симболичан израз њене жеље за плодношћу. Због лековитих својстава које имају неке врсте цвећа старије жене су их у прошлости носиле у недрима.

„Девојка је цвет садила, садила и певала“ чест је мотив у бугарским народним песмама. Понекад су то тужне песме у којима се пева о неузвраћеној љубави, а у другима се описује лепота живота и опева радост, срећа и пролеће.

Јасенак је биљка која је највише распрострањена по шумама и ливадама. У народу се веровало да ова биљка поред лековитих својстава има и магијску моћ. Тако су, рецимо, девојке од ње правиле китице јер су веровале да ће их чувати од змајева и вила.

Некада су девојке као знак своје љубави момцима даровале цвеће. Својеврсна изјава љубави је и када момак откине цвет из баште девојке у коју је заљубљен.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Магија Божића – од древног коледарског благослова до појаве доброг старца у нашим крајевима

На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..

објављено 25.12.24. 06.15

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50