Цвети је један од омиљених празника у бугарском народном календару који се слави недељу дана пре Ускрса и којим се обележава улазак Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан славе сви који имају цветна имена. У Бугарској се празник Цвети назива још Врбница због обичаја да на тај дан верници са собом при одласку у цркву понесу врбово грање и цвеће. Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Ово грање се носи кући и чува за иконом.
Као симбол пролећа и природе која се поново буди и рађа, цвеће је незаобилазан и важан део свих пролећних празника. Стављамо га поред иконе, цвећем китимо своје куће. Веровало се да китице и венци које плету девојке од цвећа чувају од злих очију и урока. Цвећем се ките и удаваче, а венац на невестиној глави је симболичан израз њене жеље за плодношћу. Због лековитих својстава које имају неке врсте цвећа старије жене су их у прошлости носиле у недрима.
„Девојка је цвет садила, садила и певала“ чест је мотив у бугарским народним песмама. Понекад су то тужне песме у којима се пева о неузвраћеној љубави, а у другима се описује лепота живота и опева радост, срећа и пролеће.
Јасенак је биљка која је највише распрострањена по шумама и ливадама. У народу се веровало да ова биљка поред лековитих својстава има и магијску моћ. Тако су, рецимо, девојке од ње правиле китице јер су веровале да ће их чувати од змајева и вила.
Некада су девојке као знак своје љубави момцима даровале цвеће. Својеврсна изјава љубави је и када момак откине цвет из баште девојке у коју је заљубљен.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..
Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..
Поштоваоци бугарског фолклора окупили су се овог викенда у селу Рибарица, општина Тетевен, где се у месту Костина одржава 16. издање Празника народних..
Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит..