Христово Васкрсење је можда најпоштованији благдан у бугарском народном календару. Овај празник над празницима симболизује победу живота над смрћу, раскид са прошлошћу и наду у бољу будућност. Иако је Васкрс покретан празник који може пасти у размаку од 35 дана, он увек бива у пролеће, после 21. марта, када се природа буди и цвета, када се живот обнавља после дуге зиме. И млади, и стари вредно раде на припреми Великог дана. Васкрс бележи крај Великог часног поста који се тако зове због своје важности и дужине. У току Свете Четрдесетнице и Страсне седмице не једе се мрсна храна, не пије се вино, не пева, игра и не свира. Строга правила поста забрањују сексуални однос чак и у браку. Васкрс бележи крај дугог периода уздржавања, а слави се уз обилате трпезе, гостовања код рођака, играње кола и свенародно весеље.

Неизоставни елеменат празника су бојена јаја, најчешће црвена. Занимљиво је зашто су управо она главни симбол овог празника? Црвена боја симболизује Христову крв, али и његову божанску природу, док се јаје везује за васкрсење јер се из њега развија живот. И у фолклору јајету се придаје велики значај зато што има обличје сунца и подсећа на обнављање живота, верује се још да штити од злих сила, користи се као средство за лечење и скидање чини и магије. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно. Шарање ускршњих јаја био је раширен обичај у целом хришћанском свету, али су током времена у западној Европи кокошија јаја замењена таквим од чоколаде или пластике, а пуне се бомбонама. Код словенских и балканских народа задржана је традиција украшавања јаја и унапређена у праву уметност. Писанице које су девојке, стасале за удадбу или младе удате жене бојиле за своје најмилије биле су ишаране лепим и сложеним орнаментима. Према неким истраживачима, у њима се може прочитати својеврсни код, који открива древно знање о устројству Васељене.

На Васкрс нема празничне гозбе без ускршњих колача, украшених шареним јајима, у 20. веку постепено истиснутих милибродом, који се у Бугарској зове козунак, а иначе је западноевропског порекла; ту је и јагњеће печење са изнутрицама, пиринчем и зачинским биљем.

У суботу навече, пред Ускрс , на ноћно бдење у храмове сливају се реке верника. Свеће, упаљене после раздавања благодатног огња на поноћној литургији, односе се кући. По тврдњи верника, то је пламен који се чудесно појављује на богослужењу Велике суботе у Храму Светог гроба у Јерусалиму. На сам Васкрс обичај је да се обиђе родбина и на дар понесу фарбана јаја и ускршњи колачи. Од раног јутра чује се радосни поздрав: Христос Васкрсе!, на шта се одговара: Ваистину Васкрсе!

У прошлости је био обичај да после празничног ручка млађарија иде на вртешку. Посебан значај овај обичај је имао за младе којима је предстојало да ступе у брак. Сваки момак је желео да заљуља изабраницу и тако јој посведочи своја осећања, а у исто време су остале девојке певале шаљиве песмице о двоје заљубљених. Веровало се такође да ово обредно љуљање штити од злих сила – змај се неће заљубити у девојку, нити ће је отети, неће ни нека вила омађијати момка. Затим су се на сеоском тргу млади и стари хватали у ускршње коло. Сви су се свечано обукли и „поновили“ за Ускрс неким делом одеће, а за девојке које су саме израђивале своје ношње била је то прилика да се диче не само лепотом, него и вештином у шивењу и везењу.

Превела: Ана Андрејева