Хришћански свет увек са надом очекује празник доброте, топлине и љубави – Ускрс! Већ преко два миленијума он уноси радост у срца верника и дарује им светлост буђења. Једнаки и различити сваког пута, празник је остварени сан за душу која тражи спас. Он је подршка и сила која помаже хришћанима да лакше подносе и најтеже ударце живота и да не изгубе своју веру. Јер после сваке зиме долази пролеће, а нада увек брише бол. Живот побеђује смрт и управо због тога Исусово ускрснуће је у основи учења Православне цркве.

„Оно осмишља светли пут, који нам је Спаситељ указао - каже митрополит Антониј који је на челу Бугарске православне епархије у западној и централној Европи. - Као израз Божје љубави, Исус је послат на Земљу да нам покаже један савршенији пут. Његова је мисија да олакша бреме наших грехова, да искупи грехе палог старозаветног човечанства и да дарује свакоме од нас могућност да стекне божанско савршенство и да се приближи вечитом животу. Због тога Православна црква слави Васкрс као празник празника. Очекује га с нестрпљењем и обележава га свечано у току три дана. Уочи празника, у поноћ, народ се међусобно поздравља речима: „Христос васкрсе!“ и одговарамо, убеђени да се то чудо десило, са: „Ваистину васкрсе!“ Тај се поздрав радосно изриче све до Вазнесења Христовог. Свих 40 дана поново и поново доживљавамо ту велику радост, која досеже све крајеве земљиног лица и улива наду и веру и пре свега дарује нам велику Божју милост.“

За вернике то је награда за страдања која се, ма колико тешка била, не могу упоредити са страдањима Христовим. Када осећају најстрашнију бол, они се увек надају да ће им се стоицизам и понизност којим је подносе, узвратити и Бог ће их наградити.

„То је без сумње тако, јер без Голготе нема Ускрснућа - подвлачи Митрополит Антониј. - Пут човека кроз живот је пењање управо до врха Голготе, пењање путем Крста са теретом свакодневице на леђима. Ако тај тежак пут прођемо послушно, са љубављу и стрпљењем, слично нашем Спаситељу, ми ћемо се свакако приближити Богу. Само разапињући наше грехе на духовном плану, преко исповести и покајања, моћи ћемо да примимо Христоса у наша срца и да стекнемо вечити живот, препорођени и очишћени.“

По речима Митрополита Антонија, православна вера је духовна потреба која постоји дубоко у срцима наших сународника широм света. Због тога су иницијативе бугарских заједница у дијаспори и посебно оних у Шпанији и Паризу у циљу изградње самосталних православних храмова, израз њихове искрене жеље да поштују православне бугарске традиције:

„Свесни тога да живе далеко од родног дома, они желе да бар имају свој заједнички Божији дом. Свакодневица наших емиграната није лака, јер су они напустили домовину да би својим блискима и себи обезбедили бољу будућност. Црква је њихов духовни мост ка отаџбини. Она је упориште бугарског духа, историје, обичаја. У православну традицију наше цркве се уплићу и лепи народни обичаји који прате обележавање великих црквених празника. То нас тера да се чешће сећамо домовине и да је осећамо ближом у нашим срцима. Светли и благодатни пасхални дани, пуни радости и наде, вере и љубави!“ – таква је васкрсна порука Митрополита Антонија.

Превод: Александра Ливен