Виолиниста Васко Василев је међу музичарима који су стекли бројне поштоваоце међу љубитељима различитих музичких жанрова. Он је и најмлађи концертмајстор у историји Краљевске опере у Лондону. Када је изабран на ту позицију, имао је свега 20 година. Свира на виолини „Амати“ и на електронском инструменту.

Иза сваког успешног музичара стоји бар један добар учитељ. А иза Васка Василева – неколико. На почетку то је његова музичка породица. Када је напунио 10, година дечко је добио државну стипендију и шансу да се школује у Централној музичкој школи при Московском конзерваторијуму.

„Прво сам имао дивног учитеља виолине овде у Софији. То је био Трендафил Миланов. Затим ме је учио мој отац, такође виолиниста. Био сам приватни ученик, а са мном су се бавиле и моје две баке – једна учитељица бугарског језика и књижевности, друга – биологије. А моја мајка, пијанисткиња, била је и мој пратилац на сцени све док нисам напунио 20 година. Тако да је моја породица одиграла велику улогу у мом професионалном стасању. Пуно тога дугујем и познатој виолинисткињи Дини Шнајдерман. Она ми је пружила прву шансу да приредим велики концерт у софијској дворани „Блгарија“, и то заједно са дивним музичарем каква је она и њеним оркестром. Прве године у Москви су биле посвећене само свирању и савладавању технике. Са 16-17 година сам отпутовао у Лондон. Тамо сам срео врсне инструменталисте од којих сам научио много ствари. Међутим, ја то радим и дан данас. Има много талентованих људи, независно да ли се ради о афирмисаним именима или почетницима од којих можеш да преузмеш нешто.“

За време обуке у Москви Васко Василев је постао лауреат неколико престижних конкурса - „Жак Тибо“ у Паризу, „Карл Флеш“ у Лондону и „Паганини“ у Италији. „Лауреат“ је и назив његове групе чији су чланови солисти „Ковент Гардена“.

Пројекти Василева са групом „Лауреат“, Ванесом Меј и другим истакнутим музичарима изазивају велико одушевљење публике исто као што су и његови концерти у духу строге класике право задовољство за меломане. Поред својих обавеза на позицији концертмајстора, он је и уметнички продуцент Краљевске опере, а на његову идеју та угледна кућа је реализовала низ необичних за њен жанровски дијапазон пројеката.

„Ја волим да се бавим нестандардним стварима. Мислим да их публика добро прихвата. Треба гледати на класику из новог угла, у противном наша уметност може да изгледа људима ретроградна. Тренутно радим на 5-6 нових пројеката. Тек што је завршена огромна турнеја са програмом „Cinema Concertos“ – 130 концерата филмске музике. Припремам и значајан пројект инспирисан стваралаштвом Баха. Захвалан сам да ми позиција у „Ковент Гардену“ пружа могућност за сличне иновације. Многи сматрају да је лепо бити странац у Лондону, јер је то космополитски град. Али ја никад нисам се овде осећао као странац. Рекао бих да је „Ковент Гарден“ моја породица. На овој сцени су наступали Борис Христов, Гена Димитрова, Светла Василева. За мене је права срећа да сам део бугарских талената овде. И огромна част да радим већ толико година за ову угледну и високо професионалну установу, која удомаћује најбоље светске уметнике.“

Како Васко Василев гледа на Бугарску после толико година у иностранству?

„За мене Бугарска је све. Корен је корен. Имам рођаке у Софији, северној Бугарској, Родопима. А прво шта замишљам када чујем „Бугарска“ је природа. За мене нема лепше земље на планети. Обишао сам цео свет, али нигде нема богатије природе на толико малој површини. Није случајно када кажу да је Господ сачувао за себе тај делић света. А чим дођем у Бугарску, прво журим да купим гибаницу и бозу. Обожавам бугарску гибаницу. А што се тиче мојих пројеката са бугарским музичарима, њих имам више. Управо сам снимио за БНР диск са Светлом Василевом –наполитанске песме. Увек сам сањао да будем на сцени са „Мистеријом бугарских гласова“, и ево данас имам и такав пројекат. Радио сам са Лили Ивановом, што је за мене велика част. Сматрам да је живот диван, јер имам професију која дарује људима радост и задовољство. Захвалан сам и срећан, што сам рођен са срећом.“

Превод: Александра Ливен