Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Гас из шкриљаца и бугарска реалност

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

2012. године Бугарска је ставила забрану на истраживање и вађење гаса из уљних шкриљаца по методи фракинга (хидрауличног ломљења). Забрана је трајна, одлучили су тада посланици 41. сазива Народног собрања.

„Фракинг није сам себи циљ. Ово је један од сегмената читавог процеса - изјавио је Васко Начев, експерт у области истраживања и производње нафте и природног гаса на округлом столу који је организовао програм Радио Бугарска. - Није ми јасно зашто се фракингу поклања толика пажња, јер има много важнијих активности. Хидраулично ломљење је једино процес који не присуствује у самој експлоатацији гаса из шкриљаца. То звучи прилично помпезно и атрактивно и због непознавања материје и процеса, и стога је било најлакше да се акценат стави на фракинг.“

„Садашњи начин истраживања и добијања гаса из шкриљаца не може бити безопасан што се животне средине тиче и то није моје, нити политичко, већ мишљење бугарских научника – рекао је посланик БСП Таско Ерменков, члан Парламентарног одбора за енергетику. – Док постоји овај став Бугарске академије наука, а савремена технологија се доводи у питање не само у Бугарској, мораторијум ће бити на снази.“

„Фракинг је кратак процес који траје од неколико сати до једног или два дана и примењује се само у првој фази вађења гаса из шкриљаца. Затим се бушотина шкриљног гаса ни по чему не разликује од бушотине гаса који се производи на конвенционалан начин“, прецизирао је Васко Начев.

„Једини проблем добијања гаса из шкриљаца јесте да је технолошки процес скупљи - изјавио је Мартин Владимиров из Центра за истраживање демократије. - Разлог је у недостатку потребне инфраструктуре, сложености поступака уступања земљишта компанијама приликом вађења гаса из уљних шкриљаца. Овај процес постаје скупљи и крајња цена овог гаса биће већа од цене природног гаса који увозимо из Русије. Али морамо имати на уму да временом и модернизацијом индустријског процеса трошкови опадају. Ако сада кренемо у експлоатацију тог гаса, могуће је да за 50 година ситуација буде прилично различита. Цена коштања тог горива може знатно да падне, па да смо у стању чак и да извозимо гас. Геолошка истраживања Америчке агенције за енергетику показују да Бугарска располаже резервама од око пола трилиона кубних метара гаса из шкриљаца, што би нам пружило енергетску независност до 2100 г.“

„Пре две недеље Европска унија медицинских специјалиста је иступила са званичним извештајем у коме се указује на негативне ефекте вађења шкриљног гаса на човеково здравље - изјавио је други учесник дискусије - Георги Стефанов, из партије „Зелени“. - Многи научници, укључиво и са Бугарске академије наука, још пре неколико година су потврдили ризике за животну средину и људе које носи вађење тог гаса. Ако не чујемо глас домаћих научника, нека бар узмемо у обзир мишљење ове угледне европске организације.“

„Био сам члан Одбора за енергетику, економију и туризам када је уведен овај мораторијум на технологију истраживања и поступак добијања гаса из шкриљаца - казао је посланик из партије ГЕРБ Валентин Николов, потпредседник садашњег Парламентарног одбора за енергетику. - Било је доста грешака, јер се журило са доношењем одлуке. Мораторијум је привремена забрана која ће потрајати док се законодавно не регулише ово питање. Партија ГЕРБ неће укинути ту забрану ако се не буде нашло довољно доказа о могућности управљања ризиком. Добра варијанта би била ако се изнађе технологија, прихватљива за цело друштво, за коју би се могло доказати да ће смањити цену тог енергента, допринети стварању нових радних места и гарантовати енергетску независност. Нећемо мењати, нити укинути мораторијум све док се јавност не убеди да је добијање гаса из шкриљаца нештетан процес који носи економску корист.“

Превеле: Марина Бекријева, Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Александар Николоски

Хроника балканских догађаја

Новом железничком линијом Скопље намерава да привуче теретни саобраћај из Европе у Солун Изградња железничке пруге дуж Коридора 10 је приоритет за Северну Македонију, изјавио је македонски министар саобраћаја Александар Николоски. Он ће са..

објављено 12.7.24. 13.25

Дељан Пеевски покренуо алтернативни сајт ДПС-а

Након што је званични сајт ДПС-а прешао на страну почасног председника Покрета др Ахмеда Догана, Дељан Пеевски је покренуо алтернативни сајт покрета . На њему се могу пронаћи информације о последњим медијским иступима једног од председника, Дељана..

објављено 11.7.24. 18.09

Након раскола у ДПС-у на видику промене у политичкој конфигурацији

Већина политичких снага у Парламенту дешавања у Покрету за права и слободе (ДПС) прокоментарисала је као унутрашњи проблем ове странке. Према речима председника ПГ ГЕРБ-СДС Бојка Борисова, чињеница да у овој странци постоје неслагања структурама ГЕРБ-а..

објављено 11.7.24. 17.21