Два дана пре отварања изложбе „Епопеја трачких царева“ у Лувру за посетиоце, она је приказана француским и страним новинарима. Прве реакције на 1.600 налаза од сребра, злата и бронза су одушевљене. Марија Луиса Распар, дописник шпанске агенције EFE у Паризу не крије своје усхићење: „Очарана сам! За мене та древна култура је право откриће. Скоро ништа нисам знала о Трачанима. Захвална сам Бугарској, Лувру и Трачанима да су створили, сачували и нам представљају данас та чудеса. Пријатељи су ми посаветовали да дођем да видим изложбу. И заиста експонати инспиришу.“
У четири мале сале крила „Ришеље“ које су уређене као трачке гробнице, размештени су предмети из 5-3. века пре наше ере, када је древна Тракија била на мапи античког света у свом пуном сјају. Већи део фино израђених оклопа, накита и посуђа за религиозне ритуале или световне банкете, пронађен је на подручју некадашње Одриске краљевине надомак савременог града Казанлак, регион који је с разлогом постао популаран као „Долина трачких царева“. У централном ходнику међу салама је приказана је јединствена бронзана глава једног од њих – Сеута III која привлачи пажњу сваког посетиоца продорним погледом и изузетно експресивним цртама. „У свету је мало сачуваних до данас бронзаних глава са очима од алабастера и стакла попут ове“, коментарише француски кустос изложбе Негин Матио и додаје да је то један од најранијих бронзаних портрета у свету, с обзиром на чињеницу да јасно оцртани ожиљак лево од ока, сведочи о томе да је то портрет конкретног човека, по свему судећи Сеута III, какав је и натпис на пронађеној у истој гробници кациги. „За разлику од других, изложба златних трачких блага у Лувру је први покушај комплексније презентације те значајне за европску цивилизацију културе“, подвлачи бугарски кустос Тотко Стојанов.
„Импресивна изложба из које сазнајемо колико нових археолошких открића имате у Бугарској“, каже Пјерет Сипос, бивши професор грчког језика, која је у више наврата боравила у Бугарској и данас са нестрпљењем очекује да се поново тамо врати.
Франсоа Конак из радија „Франс Култур“ такође је зналац древности. „Очаран сам изванредним богатством те изложбе с уметничког аспекта. Представљени су разноразни предмети од различитих материјала – сребра, злата, бронзе, керамике. Па чак и погребни покров од броката од којег су се сачувале само златне шљокице у једној малој зделици, то је заиста веома узбуђујуће. Овде сам се сетио и појединих занимљивих појединости из историје Трачана. Као например да су, према легенди, управо трачке жене убиле Орфеја. Или то да су им руке биле тетовиране, или да су, за разлику од општеприхваћених древних правила, одавале предност краткој коси.“
Идуће недеље на 300 станица париског метроа појавиће се велики плакати, посвећени изложби „Епопеја трачких царева“ у Лувру. У киосцима ће се појавити специјални број часописа „Археолошки досје“ који је у потпуности посвећен Трачанима. Скоро сви крупни француски листови и часописи такође објављују чланци о изложби.
Превод: Александра Ливен
У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..
Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском институту у Софији, саопштила је издавачка кућа „Ентузијаст“. Амал ће представити свој роман..
У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа..