23. априла почиње четврто издањеМеђународног дечјег фолклорног фестивала у Софији. На четири сцене у различитим деловима града, житељи и гости престонице уживаће у уметности фолклорних ансамбала из Бугарске и иностранства. Јулија Попчева из организационог комитета прича како је настала сама идеја:
- Почетак је ставила група ентузијаста који су желели да приреде за житеље Софије незабораван фолклорни празник. Јер у престоници има доста културних приредби, али баш фолклорних је мало. Тако смо дошли на идеју да позовемо и стране учеснике и упознамо бугарску децу и са традиционалним народним мелосом других земаља. За нас је важно да народне игре које се представљају на фестивалу буду тематске и приказују културу одређене нације. Решили смо да буде у априлу зато што последњих година пролеће долази управо тада. Улаз је бесплатан, као и увек, да би сви могли да уживају у уметности малих певача и играча.
- Стартујемо традиционалним отварањем фестивала испред општине у насељу Младост. Следећег дана смо у Бусманцима, а 25. априла имамо два концерта – у Борисовом врту у центру Софије и у Бистрици. Последњег дана имаћемо дефиле учесника. Кренућемо од Националног дворца културе, продефиловаћемо централним софијским улицама и затворити фестивал опет у Борисовом врту.
Пропозиције фестивала предвиђају да учесници буду узраста између осам и четрнаест година. Изузетак су деца са посебним потребама – за њих не постоје ограничења узраста, а осим тога и репертоар којим се представљају у целини је њихов избор. „За нас су сва деца једнака, а на нама је да им пружимо прилику да покажу шта знају и умеју и како доживљавају свет, рекла је на крају Јулија Попчева.
Превела: Катарина Манолова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...