Раст имиграционог притиска на Европу и чињеница да се Медитеран претвара у гробницу за имигранте натерали су Европску унију да донесе ванредна решења. Одмах после ужасног бродолома овог викенда у коме је погинуло на стотине људи сазвана је ванредна седница Савета министара спољних и унутрашњих послова земаља чланица у Луксембургу. Европска комисија је представила план савладавања миграционог притиска морем, који је подржала и бугарска делегација, уз напомену не заборављати и на велики ток имиграната копном.
У Луксембургу је министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова инсистирала да паралелно са проблемима дуж морских граница, Европска унија улаже напоре и у циљу ограничавања снажног притиска копном, у том броју и на границама Бугарске, које су спољашње за њу. Са своје стране, министар спољних послова Данијел Митов је инсистирао на максимално брзом ступању на снагу Споразума о реадмисији са Турском, усвајању Протокола о заједничком надгледању граница између Бугарске и Турске и Бугарске, Турске и Грчке, као и на издвајању више европских средстава за савладавање миграције. После седнице Савета премијер Бојко Борисов је у типичном за њега оштром стилу отворено изјавио да није задовољан сарадњом са суседним државама у решавању проблема пограничне безбедности. Он сматра да ЕУ не сме да брине једино о својим морским границама, јер ће се у противном „читав миграциони притисак пренети на копнене“. Свакако, бугарска страна се залаже за балансирани приступ проблему.
Изнети у Луксембургу став Софије није новост нити изненађење за било кога, већ још једно подсећање да је инсистирање бугарске стране да добије помоћ и солидарност, у једној или другој мери, неиспоштовано. Пре око месец дана на редовној седници Савета министара спољних послова у Бриселу, министар Митов је поново инсистирао на неопходности пружања финансијске помоћи Бугарској и не само због појачаног имиграционог притиска, него и за издржавање избеглица које је земља већ прихватила. Између редовне и ванредне седнице Савета обелодањени су званични подаци сходно којима је за најсиромашнију земљу Европске уније – Бугарску, европска помоћ за издржавање већ примљених имиграната шокантно мала. Док Естонија, која скоро и да није погођена тим проблемом, прима 53 пута више од Бугарске. А захтев Бугарске није неки хир, већ оправдана и образложена потреба за финансијама, од чијег мањка пате све земље дуж јужне и југоисточне спољашње границе Уније.
Забринутост због све већег броја имиграната који стижу морем је у потпуности образложена. 2014. г. Медитеран је покушало да пређе скоро 220 хиљада људи, а у том очајничком подухвату преминуло је најмање 3.500. Према подацима агенције за сигурност спољашњих граница ЕУ ФРОНТЕКС, њихов број у прва два месеца 2015. г. већ је за једну трећину већи од оног у истом периоду прошле године. Међутим, и забринутост Софије је образложена. Бугарска Агенција за избеглице наводи да је у односу на исти период 2014. г. број илегалаца који долазе у Бугарску копном у првом кварталу 2015. порастао за 60%, а да при томе још није почео пролећни миграциони притисак.
Европа је суочена са миграционим проблемом без преседана и очигледно он може да буде решен само заједничким, балансираним напорима и средствима. Управо у потрази за таквим решењем сазван је и ванредни Европски савет.
Превод: Александра ЛивенПредседник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање владе. У складу са Уставом, председник обавља консултације са представницима парламентарних група..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права и слободе" (ДПС, око Ахмеда Догана), "Постоји такав народ" и "МЕЧ". Радев је већ обавио разговоре..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне групе „БСП - Уједињена левица“, Атанас Зафиров, био је категоричан да редовна влада мора бити..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..