У годинама после Ослобођења Бугарске од османског ропства један од основних задатака бугарског друштва је било васпитање младе генерације. Први покушај увести физичко васпитање у земљи направио је учитељ хемије Тодор Јончев који је позвао 10 наставника гимнастике из Швајцарске. Тако су од 1895. до 1897. у Бугарској основане прва гимнастичка друштва. Годину дана касније утемељено је и Бугарско гимнастичко удружење „Јунак“, а његов први председник је постао Тодор Јончев.
„Дијапазон социјалне припадности чланова удружења је био изузетно велик, прича Катја Димитрова, главни кустос Музеја спорта у Софији. Од високих чиновника до неписмених људи, што још једном доказује – чак и у овим првим годинама – уједињујућу улогу спорта. Касније је високи покровитељ тог Удружења постао сам цар Борис III, а када су се родила његова деца Марија-Лујза и Симеон, он је рекао да жели да се и они уче патриотизму управо у тој организацији.“
Властитим средствима чланови удружења су изградили прве гимнастичке дворане и стадионе, где су се млади људи учили плесу, лакој атлетици, боксу, мачевању, рвању. У неким градовима су били популарни пливање, веслање и јахање.
„У нашем малом Музеју спорта издвојили смо значајно место Удружењу „Јунак” што није случајно, јер је оно развијало богату културно-просветну делатност, што га чини јединственом организацијом у бугарском спорту. Жао ми је да мало људи зна за ово удружење које је у ствари утемељило модерну наставу из физичког васпитања у бугарским школама, а инспирисало је и људе да се баве различитим спортовима“, каже Катја Димитрова.
И то је истина: Швајцарци су увели овде спортове какви су бејзбол, кошарка, одбојка, уметничко клизање, фудбал. Млади гимнастичари су међутим поред спортских приредби приређивали и музичка и књижевна такмичења, читања, беседе, формирали су хорске и музичке саставе. Поједина друштва су издавала новине, њихови чланови су написали много књига са детаљним описом вежби и илустрацијама. Али је најважнији подухват „јунака“ био приређивање гимнастичких сабора који се одржавају од 1900. кроз две или три године. На њиховом програму су биле свечане параде, заједничка гимнастичка вежбања и такмичења у трчању, бацању копља, скоковима удаљ и увис, дизању тегова, рвању.
„Учесници су изводили масовне демонстративне вежбе, свакако после претходне припреме и више проба. Циљ је био показати благотворни утицај спорта на људско тело. Сабори су имали такмичарски карактер. Победници су одликовани медаљама, плакетама, куповима, похвалницама. И све је то видно из поставке Музеја спорта. Овде је представљен и званичан дрес чланова Савеза „Јунак“. А на сабору 1910. године, заједно са Бугарима су се такмичили Срби, Чеси и Руси, што је видно и на старој слици чија се репродукција такође може видети у музеју.“
Већи део сабора је приређиван уз учешће представника домаћих друштава, али су бугарски атлетичари наступали и на спортским такмичењима у Венецији, Прагу и другим градовима. У Бугарској све се обино одвијало на стадиону „Јунак“ у Софији. Сада се на скоро истом месту налази Национални стадион „Васил Левски“. Мало позната чињеница је да је Бугарска учествовала у Првим Олимпијским играма у Атини 1896. године петочланом делегацијом управо софијског удружења „Јунак“. Савез бугарских гимнастичких удружења „Јунак“ је распуштен након 50 година постојања, али се и данас у Музеју спорта могу видети предмети који причају о његовој богатој и славној историји.
Превод: Александра Ливен
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..